Godinama se među vozačima provlači uverenje da je brzina od oko 90 km/h idealna za najmanju potrošnju goriva. Međutim, novija istraživanja pokazuju da ta pretpostavka nije u potpunosti tačna. Potrošnja goriva ne zavisi samo od brzine kretanja, već i od načina rada motora, menjača, aerodinamike i ukupnih uslova vožnje.
U praksi to znači da ni prespora ni prebrza vožnja nisu najekonomičnije, već da postoji određeni „zlatni raspon“ u kome vozilo radi najefikasnije.
Zašto spora vožnja nije uvek najštedljivija
Iako deluje logično da će niža brzina automatski značiti i manju potrošnju, stvarnost je složenija. Pri veoma niskim brzinama, naročito u gradskoj vožnji, motor često radi u manje efikasnim režimima, uz česta zaustavljanja i ponovna ubrzanja, što povećava potrošnju.
To znači da vožnja „polako“ ne mora da bude i vožnja „ekonomično“.
Kada automobil troši najmanje
Prema istraživanjima koja se bave efikasnošću vozila, optimalna potrošnja se često postiže pri umerenim brzinama – oko 60 do 80 km/h, kada motor radi stabilno, a aerodinamički otpor još uvek nije previše izražen.
U tom opsegu vozilo obično postiže najbolji balans između snage motora i potrošnje goriva.
Kako veće brzine povećavaju troškove
Kako brzina raste, posebno iznad 90–100 km/h, otpor vazduha postaje glavni faktor koji utiče na potrošnju. Motor mora da troši znatno više energije da bi održao brzinu, što direktno povećava potrošnju goriva.
Kod vozila na struju ovaj efekat je još izraženiji – veće brzine mogu značajno smanjiti domet baterije, pa razlika između umerenih i visokih brzina postaje još uočljivija.
Ukratko, najekonomičnija vožnja nije stvar jedne „čarobne“ brzine, već ravnoteže između uslova puta, stila vožnje i stabilnog rada motora.
