Veliki čovek i umetnik zadužio je našu kulturu za sva vremena, a važi za jednu od najomiljenijih ličnosti nakon Drugog svetskog rata. Predrag Pepi Laković kao i njegov brat Dragan, obeležili su detinjstva i mladost brojnih generacija, a njihova prerana smrt veliki su gubitak za našu kulturu i društvo.
Ne postoji osoba u Srbiji i Jugoslaviji koja nije volela Predraga Pepija Lakovića, a njegov meda iz „Laku noć, deco“ simbol je detinjstva svih mališana rođenih pre i posle 1989. godine, kada je snimljen ovaj serijal. O njegovom životu i brojnim ulogama u pozorištu, na filmu i u serijama razgovaramo u novoj epizodi podkasta „Dosije 192“.
Rođen je 28. marta 1929. godine u Skoplju u Kraljevini Jugoslaviji, a detinjstvo je proveo u južnoj srpskoj pokrajini. U Peći je završio gimnaziju, a zatim se uputio u Beograd
gde upisuje Akademiju za potorište film i televiziju i predstavlja prvu generaciju nakon Drugog svetska rata koja je pohađala ovu novosnovanu instituciju.
Njegovi klasići bili su čuveni Olivera Marković, Đuza Stojiljković, Vlasta Velisavljević i mnogi drugi.
O njegovim ulogama moglo bi da se priča danima. Bilo ga je u raznim pozorišnim predstavama – karijeru je počeo u Beogradskom dramskom pozorištu. Znamo ga svi vrlo dobro po serijama poput „Bolji život“ kao ujka Kostu, po filmovima „Dom za vešanje“, „Sumnjivo lice“, emisji „Na slovo,na slovo“, „Laku noć deco“, filmu „Crna mačka beli mačor“, serijalu „Kamiondžije“ u kojem je nastavnik muzičkog, „Majstori, majstori“, „Priče iz Nepričave“, „Život je lep“, „Otac na službenom putu“, „Boj na Kosovu“, „Gospođa ministarka“ u kojem je igrao ujka Vasu, serijal „Metla bez drške“, ostvarenja kao što su „Tango Argentino“,“Underground (Podzemlje)“ i mnoge druge uloge.
Predrag Laković je prvu filmsku ulogu imao u ostvarenju Puriše Đorđevića „Opštinsko dete“ iz 1953. koje je nastalo prema istoimenom romanu Branislava Nušića.
Često je igrao zamišljene, povučene ljude i sanjare, kakav kažu da je i sam bio privatno, ali je igrao i šeprtlje i pomalo smotane likove koji su ljudima i danas simpatični. Dekice na granici demencije često su uloge po kojima ga pamtimo, jer je te uloge savršeno iznosio.
Njegova smrt ražalostila je celu Srbiju i Jugoslaviju, a okolnosti njegovog odlaska nepoznati su i danas, 29 godina kasnije. Njegovo telo pronašli su alasi 9.septembra 1997. godine u mrtvoj Tisi kod Čuruga, gde je imao vikendicu i često je dolazio na pecanje. Smrt je nastala utapanjem, a i dan danas se ne zna da li je poznati glumac izvršio samoubistvo ili je reč o spletu nesrećnih okolnosti. Zbog nedostatka informacija o njegoj smrti, stvorilo se pogodno tlo za razne teorije zavere i brojne priče o njegovoj smrti. Prethodno su mu preminuli brat blizanac Dragan Laković i supruga, zbog čega je, prema rečima brojnih svedoka bio jako depresivan i zamišljen.
Šta se dogodilo kobnog 9. septembra 1997. godine slavnom glumcu otkrivamo u novom razgovoru u našem podkastu „Dosije 192“.
