Ako svakodnevno jedete beli hleb, možda se pitate šta ta navika znači za vaše zdravlje. Iako je decenijama jedna od najčešćih namirnica u srpskim domaćinstvima, beli hleb često prati loša reputacija pa ga mnogi izbegavaju u korist integralnih i celovitih proizvoda. Ipak, stručnjaci upozoravaju da situacija nije tako jednostavna i da stvarni učinak belog hleba uveliko zavisi od ostatka ishrane.
Šta zapravo sadrži beli hleb?
Pre nego što beli hleb potpuno proglasimo nezdravim, važno je razumeti šta znači kada je brašno „rafinisano“. „Beli hleb ima lošu reputaciju, ali često neopravdano“, kaže dijetetičarka Valeri Kalen. „Kod belog brašna uklanjaju se mekinje i klice zrna, zbog čega sadrži manje vlakana, vitamina i minerala od celovitih varijanti.“
To ne znači da je automatski loš ili bezvredan. Upravo suprotno, u određenim situacijama može biti koristan. „Beli hleb brže se vari, pa može biti dobar izbor kada nam treba brza energija, na primer pre treninga, trčanja ili neke druge fizičke aktivnosti“, objašnjava Kalen.
U Evropi se mnogi komercijalni hlebovi obogaćuju vitaminima B grupe, folnom kiselinom i gvožđem, iako to zavisi od proizvođača i vrste proizvoda. Prosečna kriška belog hleba sadrži oko 70 do 80 kalorija, 13 do 15 grama ugljenih hidrata, oko 2 do 3 grama proteina i vrlo malo vlakana.
Šta se događa ako ga jedete svaki dan?
Učinak svakodnevnog jedenja belog hleba zavisi od količine i od toga s čim ga kombinujete.
Kratkoročni učinci
Beli hleb se brzo vari jer sadrži malo vlakana. Zbog toga može brzo podići šećer u krvi, ali i jednako brzo izazvati pad energije i osećaj gladi.
„Kad pojedete beli hleb bez drugih namirnica, lako se može dogoditi da ponovo ogladnite već nakon sat ili dva“, objašnjava nutricionistkinja Koko Pierel.
Ipak, reakcije nisu iste kod svih ljudi. Neki neće primetiti nikakvu razliku, dok će drugi osetiti umor, glad ili želju za slatkim ubrzo nakon obroka. Zato nutricionisti preporučuju da se beli hleb kombinuje s proteinima, zdravim mastima i vlaknima. Primera radi, sendvič s ćuretinom, sirom i povrćem ili tost s jajima i avokadom zasitiće puno više nego kriška hleba s džemom.
Dugoročni učinci
Problem nastaje kada beli hleb postane glavna baza ishrane, a istovremeno nedostaje povrća, mahunarki, voća i celovitih žitarica. „Ako godinama jedete puno rafinisanih ugljenih hidrata, a premalo vlakana, povećava se rizik od gojenja, dijabetesa tipa 2 i drugih metaboličkih problema“, kaže Majkl Mikelis.
Dodaje da najveći problem nije sam beli hleb, nego ono što zbog njega izostaje iz ishrane. „Ako beli hleb zamenjuje povrće, ovsene pahuljice, mahunarke ili integralne proizvode, onda vremenom nastaje problem. Ali ako ga jedete u sklopu raznolike i uravnotežene ishrane, nema razloga za paniku.“
Kome beli hleb može odgovarati?
Postoje situacije u kojima beli hleb može biti bolji izbor od integralnog.
Osobama koje imaju sindrom iritabilnog creva, Kronovu bolest, ulcerozni kolitis ili osetljiv probavni sistem često lakše odgovara upravo beli hleb jer sadrži manje vlakana i lakše se vari.
Takođe, može biti koristan osobama koje se oporavljaju nakon želudačnih tegoba, proliva ili viroze, kada lekari često preporučuju laganiju ishranu.
Kako ga uklopiti u zdravu ishranu?
Stručnjaci ističu da nije potrebno potpuno izbaciti beli hleb, nego ga pametno kombinovati. Primera radi, uz beli hleb dobro je jesti jaja, sir, tunu, piletinu, humus, avokado ili puno povrća. Tako ćete usporiti varenje, duže ostati siti i smanjiti nagle skokove šećera u krvi.
Važno je gledati celu ishranu, a ne jednu namirnicu. „Najveća greška je misliti da je jedan sastojak kriv za sve“, kaže Mikelis. „Nije problem u jednoj kriški hleba, nego u ukupnim navikama.“
