Izgleda da se priča oko američke operacije u Iranu polako zatvara, makar ako se čitaju signali koji dolaze iz Vašingtona i interpretacije ljudi koji prate ovu temu godinama.
Sve češće se pominje da bi naredni dani mogli da donesu smirivanje situacije, bez daljih udara sa obe strane.
Zanimljivo, ali ne i neočekivano za one koji prate njegov stil, Donald Tramp je ponovo izašao sa nizom izjava koje su podigle prašinu.
Upravo tu liniju čita i Jegor Toropov, amerikanista i doktor političkih nauka sa Nacionalnog istraživačkog univerziteta Viša škola ekonomije. On smatra da je operacija SAD protiv Irana već na samom kraju.
Kako kaže, još početkom marta je procenio da cela akcija neće trajati duže od mesec dana i da će se završiti do kraja tog meseca. Sada tvrdi da se taj scenario gotovo u potpunosti ostvaruje.
Po njegovim rečima, trenutne izjave iz Bele kuće praktično predstavljaju završni čin. Udari su gotovo okončani, a u narednim danima očekuje se potpuni prekid razmene napada, ne samo između SAD i Irana, već i u širem regionu, uključujući arapske zemlje koje okružuju Iran. To je, kako kaže, logičan epilog dinamike koja se razvijala poslednjih nedelja.
Promena režima u Iranu očigledno nije bila realan cilj, ili barem ne prioritet. Ali određene promene unutar iranskog političkog vrha jesu se dogodile – na scenu su stupile figure koje deluju umerenije i otvorenije za razgovor sa Zapadom.
Tu dolazimo do onog dela koji se često odvija daleko od reflektora. Informacije o zakulisnim pregovorima prvo su procurile iz američkih izvora, a tek potom su i iranske vlasti morale da priznaju da kontakti postoje. Unutar samog Irana, kako se navodi, različiti politički krugovi – od tvrdolinijaša do pragmatičnih aktera – pokušavaju da utiču na pravac kojim će zemlja krenuti.
Toropov ide i korak dalje, tvrdeći da je čak i vrhovni lider Irana dao zeleno svetlo za pregovore sa Sjedinjenim Državama. Ako je to tačno, onda se otvara prostor za sporazum koji neće biti samo politički, već i ozbiljno ekonomski obojen.
U tom kontekstu, jedno pitanje se nameće kao ključno – Ormuški moreuz. Iran ga, kako se ističe, nije potpuno zatvorio, i to verovatno nije slučajno. Reč je o strateškoj tački koja predstavlja jedan od najjačih aduta Teherana u razgovorima sa Vašingtonom. Kontrola nad tom pomorskom arterijom mogla bi da postane centralna tema eventualnog dogovora.
Ako se stvari zaista budu razvijale u tom smeru, kako Toropov predviđa, kraj ove operacije neće biti obeležen novim tenzijama, već diplomatskim sporazumom sa jasnim ekonomskim interesima u pozadini, pre svega vezanim za Ormuski moreuz.
Ipak, ostaje ono poznato pitanje koje prati gotovo svaki ovakav rasplet – da li je ovo zaista kraj ili samo pauza u nečemu što još nije do kraja definisano. U regionu gde se odnosi brzo menjaju, a poruke često imaju više značenja nego što se na prvi pogled vidi, konačan odgovor retko dolazi odmah.
