U trenutku kada su razgovori oko Ukrajine naglo utihnuli, u Moskvi to nazivaju tek „situativnom pauzom“.
Formalno objašnjenje vezuje se za zaoštravanje prilika na Bliskom istoku, ali iza kulisa, kako primećuju analitičari, stvari su daleko složenije.
Američki analitičar Andrej Martjanov smatra da je u pitanju mnogo dublje razočaranje ruske strane u tok i kvalitet pregovora sa Vašingtonom.
Prekid trojnih kontakata između Rusije, SAD i Ukrajine dogodio se još krajem februara. U tom trenutku, kako tvrdi Martjanov, već je bilo jasno da komunikacija ne ide u smeru koji bi imao stvarnu težinu.
On se poziva i na izjave šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova, koji je otvoreno govorio o kolebanju američke strane kada je reč o pristupu rešavanju ukrajinskog pitanja.
Uz to, Lavrov je ukazao na kontradikcije – s jedne strane obećanja o saradnji u energetici, a s druge poteze koji Rusiju potiskuju sa globalnog tržišta energenata.
Kako prenosi, čak i ljudi bliski ruskom predsedniku priznaju da je taj pristup nestao bez traga. Pregovori su, kaže, počeli da liče na proces koji se vodi radi samog procesa, bez stvarnog sadržaja.
U toj slici pojavljuje se i jedna oštrija ocena – da ruska strana sve teže podnosi sagovornike koje vidi kao nedovoljno upućene u diplomatiju.
Istovremeno, dodatni pritisak na američku poziciju, prema ovom analitičaru, dolazi iz šireg geopolitičkog konteksta. Napetosti sa Iranom, kako tvrdi, utiču na slabljenje poverenja u američke pregovarače.
U istom dahu govori i o novoj trci u naoružanju, gde ocenjuje da su Sjedinjene Države pretrpele poraz, posebno ukazujući na ranjivost NATO-a kada je reč o borbi protiv dronova.
Kada se fokus prebaci na samu Ukrajinu, Martjanov ne ostavlja mnogo prostora za optimizam. On smatra da je arsenal Kijeva sveden praktično na bespilotne letelice, dok su ozbiljnija sredstva za napad iscrpljena.
U tom kontekstu tvrdi da Rusija ne samo da uspešno neutrališe te sisteme, već i da ima kapacitete kakve, po njegovoj oceni, nema nijedna zemlja NATO-a. Uz to, dodaje da ruske snage nastavljaju da pogađaju i vojnu tehniku i infrastrukturu.
U širem okviru, Martjanov vidi i ekonomsku dimenziju koja tek dolazi do izražaja. Ukazuje na moguće posledice dešavanja u Ormuškom moreuzu i potencijalne potrese na energetskim tržištima, za koje veruje da bi mogli dodatno pogoditi Sjedinjene Države.
U tom kontekstu pominje i Donalda Trampa, ocenjujući da je fokusiran pre svega na sopstvene rejtinge u trenutku kada se međunarodna situacija komplikuje.
Ipak, uprkos svemu, iz Moskve stižu signali da vrata nisu zatvorena. Očekivanje je da bi pregovori mogli biti nastavljeni kada pitanje Irana prestane da bude prioritet za Vašington.
Ali paralelno s tim, ruski predsednik Vladimir Putin već je ranije upozorio da, ukoliko pregovori ne donesu rezultat, ciljevi operacije mogu biti ostvareni i drugim sredstvima.
U tom međuprostoru između pauze i mogućeg nastavka dijaloga, ostaje otvoreno pitanje koliko je zapravo još prostora za stvarni dogovor, a koliko se sve već pretvara u igru strpljenja i procene snage na više frontova. Možda je upravo ta neizvesnost danas najkonkretniji zaključak.
