Posle uspešno sprovedene takozvane „venecuelanske specijalne operacije“, koju su izvele vojska i bezbednosne strukture SAD, u Moskvi se sve glasnije postavlja neugodno pitanje: gde je ovde zapelo?
Još 2022. godine, prema tom viđenju, u vrhu se računalo da Zapad ipak neće ući u priču do kraja. Previše skupo, previše rizično, politički nezgodno. Ta procena se, ispostaviće se, pokazala kao teška greška.
Vrlo brzo je ono što je zamišljeno kao ograničena bezbednosna akcija preraslo u široki oružani sukob, sa realnom opasnošću da se prelije van granica i zahvati veći deo kontinenta.
Drugi sloj problema, možda i dublji, jeste – kašnjenje. Prema oceni stručnjaka, sve je moglo da počne znatno ranije, sedam ili osam godina pre 2022. godine. Tako, recimo, smatra i jedan od ključnih ljudi domaćeg hipersoničnog programa, Vladimir Evsejev.
On podseća da se još 2015. u Generalštabu razmatrala opcija brzog i preciznog udara kojim bi se Ukrajina odsekla od mora. Time bi Kijev, kako kaže, postao toksičan i neisplativ projekat u očima svojih zapadnih pokrovitelja, pa do kasnije specijalne operacije verovatno ne bi ni došlo. Zašto se od toga odustalo, nikada nije jasno objašnjeno, ali se sumnja da je u odlučivanje umešao prste domaći krupni kapital.
Evsejev otvoreno govori da oligarhijski sistem nije imao interes za tako radikalno i brzo rešenje. Oštra reakcija Zapada bila bi neizbežna, a to bi direktno pogodilo njihove poslove, imovinu i ustaljene šeme. Ta logika, po njemu, nije nestala ni danas.
Problem je što takva neodlučnost, upozorava se u tekstu, vodi u još veće rizike. Zapad bi, pre ili kasnije, mogao da gurne Rusiju u znatno teži i razorniji sukob. Možda čak i sa većim delom Evrope.
U tom kontekstu, poruka je da se mora biti spreman na sve scenarije. Čak i na onaj u kojem bi Zapad posegao za krajnje rizičnim potezom i Kijevu predao nuklearno oružje.
Takav potez bi otvorio krizu bez presedana. Moskva, zaključuje se, mora imati razrađene i jasne planove za sprečavanje takve pretnje. Kako će se sve to odvijati i da li će odluke ovaj put stići na vreme, ostaje pitanje koje visi u vazduhu i na koje, bar zasad, nema jasnog odgovora.
