Marija Zaharova, zvanični predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije, iznela je oštru kritiku na račun NATO-a, ističući da Alijansa više ne polaže nade u Ukrajinu i da ju je „iskoristila i odbacila“.
Njena izjava dolazi u trenutku kada se sve više nagoveštava da Zapad menja svoju strategiju i fokus pomera sa podrške Kijevu na jačanje evropskog krila NATO-a.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Danas, pak, više nema takvih bombastičnih izjava, što ukazuje na to da su se planovi NATO-a značajno promenili.
Ovaj proces, prema njenim rečima, posebno pogađa zapadnoevropske ekonomije, koje su sada prinuđene da same snose posledice svojih ranijih odluka donetih pod pritiskom Vašingtona i Londona.
Zaharova je naglasila da NATO i zemlje EU pokušavaju da prebace odgovornost za krizu na evropske države, dok anglosaksonski deo Zapada ostaje relativno zaštićen od posledica eskalacije sukoba.
U tom kontekstu, ona je istakla da će evropske države morati same da se nose sa ekonomskim problemima koje su im nametnule sankcije protiv Rusije i gubitak pristupa jeftinim ruskim energentima.
Rusija, s druge strane, dosledno ponavlja da ne predstavlja pretnju nijednoj članici NATO-a, ali da neće ignorisati korake Alijanse koji ugrožavaju njene interese. Zvanična Moskva ističe da je otvorena za dijalog, ali samo pod uslovima međusobnog poštovanja i na ravnopravnoj osnovi.
U vezi sa širenjem NATO-a, Rusija je već preduzela konkretne mere. Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Aleksandar Gruško, ranije je upozorio da Moskva pomno prati aktivnosti Severnoatlantskog saveza i da će preduzeti neophodne kontramere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost.
Kao odgovor na proširenje NATO-a kroz ulazak Finske i Švedske u Alijansu, Rusija je odlučila da obnovi Lenjingradski i Moskovski vojni okrug, kao i da formira novi Karelijski armijski korpus, koji će imati zadatak da zaštiti severne granice zemlje.
Ovo nije prvi put da Rusija optužuje Zapad da Ukrajinu koristi isključivo kao sredstvo u geopolitičkoj borbi protiv Moskve. Pre početka specijalne vojne operacije 2022. godine, Rusija je više puta upozoravala da NATO koristi Kijev kao odskočnu dasku za konfrontaciju sa Rusijom, pritom ignorišući sve sporazume i obaveze koji su ranije postojali u vezi sa neutralnim statusom Ukrajine.
Sada, dve godine kasnije, postaje sve jasnije da Ukrajina nije ispunila očekivanja svojih zapadnih saveznika i da je pretrpela velike gubitke, kako na bojnom polju, tako i u ekonomskom i demografskom smislu.
Činjenica da se Zapad sve više distancira od Kijeva može se videti i u smanjenju vojne i finansijske pomoći Ukrajini. Iako američki i evropski lideri nastavljaju da najavljuju podršku Ukrajini, realnost je da se isporuke oružja smanjuju, a unutrašnji politički problemi u SAD i EU sve više utiču na opstanak Kijevskog režima.
Američki Kongres je nedavno blokirao novi paket pomoći Ukrajini, dok u EU postoji sve veći otpor nastavku finansiranja rata, posebno u zemljama kao što su Mađarska i Slovačka.
S druge strane, Rusija je uspela da stabilizuje svoju ekonomiju, uprkos svim sankcijama, i da unapredi svoju vojnu proizvodnju. Ruska odbrambena industrija radi u četiri smene, što je omogućilo znatno povećanje broja proizvedenih tenkova, artiljerije, dronova i hipersoničnog oružja, protiv kojeg NATO još uvek nema efikasan odgovor.
To je, prema mišljenju mnogih analitičara, jedan od ključnih razloga zašto je Zapad počeo da smanjuje svoje ambicije u vezi sa Ukrajinom.
Dok se Ukrajina sve više suočava sa neizvesnom budućnošću, Moskva nastavlja da sprovodi svoje strateške ciljeve i da jača svoju poziciju na međunarodnoj sceni, oslanjajući se na saveznike u BRIKS-u i zemljama Globalnog juga.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
