Sprema se kao glavno jelo u obliku čorbe, odnosno variva ili se dodaje u salate i veoma je ukusna. Ovo povrće pomalo liči na papriku, a može se jesti sveže, ali i konzervirano, sušeno.
Cvetovi bamije su beli ili žuti, a kako su dvopolni, samooprašuju se i kasnije daju plod. Ova biljka se lako sadi i održava, ali minimalna temperatura na kojoj opstaje je oko 15 stepeni Celzijusa dok podnosi maksimalno 30 stepeni.
Bamiji ne odgovaraju ni ekstremno visoke temperature ni sušna razdoblja. To je biljka koja se sadi krajem marta i to tako što se seme lagano utisne u zemlju. Plodovi se mogu pojaviti već krajem maja ili početkom juna, a biljka može da ‘rađati’ tokom celog leta. Plodovi, ako se čuvaju u frižideru, tamo mogu ostati maksimalno tri dana.
Osim što je ukusna, bamija je i veoma zdrava. Može pomoći u poboljšanju vida, podmlađuje kožu, bogata je antioksidansima, a u svom sastavu ima i vitamin A5 i flavonide.
Bamija deluje umirujuće na želudac pa se preporučuje osobama koje boluju od gastritisa. Uz to, jača mišiće i kosti, sadrži vitamin K i ima folate, koji doprinose gustoći kostiju.
Takođe je dobar saveznik i u borbi protiv anemije. Ova biljka obiluje kalijumom pa se preporučuje svakodnevna konzumacija salate od bamije.
Bamija poboljšava rad srca i snižava loš holesterol u krvi, a tome doprinose pektin i vlakna kojih ima u izobilju. Deluje i protivupalno jer u svom sastavu sadrži antioksidanse, a za lečenje upale pluća ili bronhitisa koriste se listovi, plodovi, ali i cvetovi bamije.
Najefikasnije je piti čaj koji može da sprečiti i uporni kašalj.
