Jedan ljubomorni Italijan iz Viljafranke di Verone odlučio je da upotrebi „najstariju detektivsku metodu“ kako bi uhvatio svoju ženu u prevari. Skrivio se u ormaru u spavaćoj sobi, noseći sa sobom telefon i kameru, jer je bio potpuno uveren da ga žena vara. Pre nego što je otišao na posao, obavestio je suprugu da će biti dugo odsutan, nadajući se da će ona, bez obzira na to, napraviti grešku i biti uhvaćena na delu.
Žena se vratila kući sa posla, a muž je ostao u ormaru, napet i spreman da zabeleži „dokaze“. Čuo je zvuke i komešanje iz sobe, a zatim i uzdahe, što ga je dodatno uverilo da je njegova sumnja tačna. Siguran da će sada konačno imati dokaz, izleteo je iz ormara sa telefonom u ruci, pritisnuo dugme za snimanje, ali ono što je usledilo iznenadilo ga je.
Naime, žena nije imala ljubavnika. Ona je, umorna od celodnevnog posla, sedela na krevetu, masirajući stopala, uzdišući zbog umora. Buka i uzdasi koje je muškarac čuo zapravo su bili rezultat toga što je žena pobacala stvari po podu, ne sumnjajući ni na trenutak da je njen muž u ormaru. Nije bilo ljubavnika, niti bilo kakvog znaka prevare.
Međutim, ljubomora koju je Italijan osećao nije imala tu sreću. Žena je, nakon što je otkrila njegovu špijunažu, tražila razvod. Nije stala tu, već je podnela prijavu protiv svog bivšeg muža, optužujući ga za uznemiravanje i pretnje. Sud u Veroni osudio je ljubomornog muža na godinu i šest meseci zatvora, uz mogućnost uslovnog otpusta, ali ono što je dodatno pogoršalo njegovu situaciju bilo je to što je morao da isplati ženi obeštećenje od 5.000 evra.
