Černobiljska katastrofa, koja se desila 26. aprila 1986. godine, ostaje najgora nuklearna nesreća u istoriji.
Eksplozija četvrtog reaktora u nuklearnoj elektrani izazvala je širenje radioaktivnog oblaka koji je zahvatio Ukrajinu, susedne zemlje i čak Švedsku.
Iako je prošlo više od tri decenije, posledice nesreće i dalje se osećaju.
Jedan od glavnih uzroka katastrofe bila je slaba zaštita reaktora, koji nije imao potrebnu armirano-betonsku školjku. Takođe, tip reaktora RBMK-1000 korišćen u Černobilju bio je nesiguran, jer je grafit korišćen za regulisanje reaktivnosti, što je povećalo rizik od nesreće.
Mnogi ljudi koji su radili na saniranju štete i stanovnici u blizini poginuli su od radijacije.
Porast raka štitaste žlezde, naročito kod dece, bio je jedan od najalarmantnijih efekata nesreće.
U poređenju sa atomskim bombama bačenim na Hirošimu i Nagasaki, Černobil je izazvao mnogo ozbiljniju radioaktivnu kontaminaciju, koja je uništila ogromne površine.
Iako su neki strahovali od genetskih mutacija kod potomaka preživelih, istraživanja nisu pokazala značajnu povećanu stopu istih.
Zanimljivo je da je nakon napuštanja Černobila priroda ponovo preuzela kontrolu nad zonom isključenja.
Divlje životinje, poput vukova, lisica i konja Prževalskog, naselile su napuštena područja, ali i dalje se suočavaju sa posledicama zračenja.
Iako je radijacija u postepenom opadanju, zona će ostati opasna za ljudski život još dugi niz godina.
Černobil i dalje služi kao podsećanje na opasnosti koje nosi neadekvatna tehnologija i ljudska greška.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
