Sve je počelo kao da se moje telo odjednom pobunilo protiv mene. Srce mi je lupalo toliko snažno da sam mislila da nešto ozbiljno nije u redu. Vilica mi se stezala, ruke su trnule, a kroz telo je prolazio neki čudan nemir koji nisam umela da objasnim. Najgore je bilo to što nisam imala odgovor.
U glavi su se odmah ređale najgore mogućnosti. Pomislila sam na srce, pritisak, hormone, štitnu žlezdu… Nisam ni razmišljala o tome koliko sam dugo bila pod stresom. Kada se nešto dešava telu, prvo tražimo fizički razlog. Uradila sam analize. Rezultati su bili dobri. I tu je nastala još veća zabuna. Kako je moguće da se osećam toliko loše ako su nalazi uredni?
A onda sam počela da primećujem obrazac. Simptomi nisu dolazili samo kada se nešto dramatično događa. Pojavljivali su se posle napornih dana, kada bih konačno sela i pokušala da se opustim. Nekad pred spavanje. Nekad potpuno neočekivano. Tada sam prvi put shvatila koliko sam dugo bila u stanju stalne napetosti.
Nisam bila svesna koliko dugo sam „držala sve pod kontrolom“
Mesecima sam funkcionisala po principu: samo još ovo da završim, samo još ovaj problem da rešim, samo da izdržim ovaj period. Spolja je sve izgledalo normalno. Radila sam, završavala obaveze, razgovarala sa ljudima, smejala se. Ali u glavi sam gotovo neprestano nešto rešavala, planirala ili brinula. Kada bih osetila umor, ignorisala bih ga. Kada bih loše spavala, govorila bih sebi da će proći. Kada bih osetila napetost u telu, samo bih nastavila dalje. A onda je telo počelo da govori umesto mene. Ubrzan rad srca. Stezanje mišića. Trnjenje. Vrtoglavica. Knedla u grlu. Nemir. Problemi sa spavanjem.
Tek tada sam shvatila da anksioznost ne mora da izgleda kao osoba koja sedi i paniči. Ponekad izgleda upravo ovako, kao telo koje je mesecima bilo pod pritiskom i više ne uspeva da se „isključi“.
Najčešći simptomi
1. Srce ubrzano lupa
Jedan od simptoma koji najviše uplaši jeste ubrzan ili snažniji rad srca. Može se javiti osećaj da srce udara u grudima ili „preskače“.
2. Imate osećaj da ne možete da udahnete
Tokom intenzivne anksioznosti disanje može postati brže i pliće. Osoba tada može imati utisak da ne može da udahne dovoljno duboko ili da joj nedostaje vazduha.
3. Vrti vam se u glavi
Vrtoglavica, slabost ili osećaj nestabilnosti takođe mogu pratiti anksioznost. Problem je što sam taj simptom može dodatno da uplaši osobu i pojača začarani krug straha.
4. Tresete se i znojite
Ruke mogu da podrhtavaju, dlanovi da se znoje, a telo može biti napeto kao da se sprema za neku opasnost.
5. Osećate stezanje u grudima
Kod anksioznosti se može javiti pritisak ili stezanje u grudima. Upravo zbog toga ovaj simptom često izaziva dodatnu zabrinutost.
6. Stomak počinje da „ludi“
Mučnina, nelagodnost u stomaku i druge probavne tegobe mogu biti povezane sa stresom i anksioznošću. Nije bez razloga što ljudi kažu da im se „stomak veže u čvor“ kada su pod velikim pritiskom.
7. Mišići su vam stalno napeti
Ramena, vrat, vilica i leđa mogu biti konstantno zategnuti. Kod dugotrajnog stresa ta napetost može doprineti i glavoboljama i bolovima u mišićima.
8. Ne možete da zaspite jer vam mozak ne staje
Legnete umorni, ali misli nastavljaju da rade. Vrtite razgovore, probleme, moguće scenarije i sve ono što bi moglo da pođe po zlu. Problemi sa spavanjem mogu dodatno iscrpeti organizam.
9. Teško vam je da se koncentrišete
Kada je veliki deo pažnje stalno usmeren na brigu, može postati teško da se skoncentrišete na posao, razgovor ili sasvim obične svakodnevne zadatke.
10. Stalno imate osećaj da će se nešto loše dogoditi
Ovo je jedan od najprepoznatljivijih psihičkih simptoma. Ne mora postojati konkretan razlog za strah, ali osoba može imati utisak da nešto nije u redu i da samo što se nije dogodilo nešto loše.
Zašto simptomi mogu da budu toliko ubedljivi?
Kada smo anksiozni, organizam aktivira svoj odgovor na stres. Telo se ponaša kao da postoji opasnost, čak i kada stvarne opasnosti nema. Zbog toga se mogu pojaviti ubrzan rad srca, ubrzano disanje, znojenje, drhtanje i napetost mišića. Problem nastaje kada osobu jedan simptom uplaši, pa taj strah proizvede još jaču fizičku reakciju.
Srce ubrza → osoba se uplaši → anksioznost poraste → srce počne još jače da lupa. Tako nastaje začarani krug iz kog nije uvek lako izaći bez pomoći.
Ipak, važno je da se svaki fizički simptom ne pripiše automatski anksioznosti. Ubrzan rad srca, bol ili stezanje u grudima, otežano disanje, vrtoglavica i druge tegobe mogu imati različite uzroke. Ako su simptomi novi, jaki, ponavljaju se ili vas zabrinjavaju, potrebno je razgovarati sa lekarom.
Ako se, međutim, ispostavi da je u pitanju anksioznost, postoje načini da se ona leči i drži pod kontrolom. Psihoterapija, promene životnih navika, tehnike za upravljanje stresom, a nekada i lekovi, mogu biti deo tretmana, u zavisnosti od procene stručnjaka.
Najvažnije je ne ignorisati ono što osećate, ali ni odmah pretpostaviti najgori scenario. Ponekad telo zaista šalje signal da nešto nije u redu. A ponekad taj signal nije bolest, već dugotrajna napetost kojoj je potrebna pažnja i pomoć.
