Leti više provodimo vreme napolju, na plaži, kupanje, druženje u dvorištu, šetnje i putovanja. Ipak, visoke temperature nisu samo neprijatne. Dug boravak na vrućini može dodatno opteretiti srce, naročito kod starijih osoba i ljudi koji već imaju srčane tegobe.
Kako vrućina utiče na srce?
Po velikoj vrućini srce mora više da radi kako bi pomoglo telu da se rashladi, objašnjava dr Vasim Čaudri, direktor neinvazivne kardiologije i kardiološke prevencije u zdravstvenoj grupaciji „RWJ Barnabas Health“.
Kada se telo pregreje i dehidrira, mogu se javiti vrtoglavica, umor, otežano disanje, ubrzan rad srca ili nelagodnost u grudima. To je posebno važno za osobe koje već imaju probleme sa srcem.
Dehidracija dodatno opterećuje organizam jer smanjuje količinu tečnosti koja cirkuliše kroz telo, pa srce mora da radi intenzivnije kako bi održalo normalan protok krvi.
Zbog toga dr Sandip Patel, interventni kardiolog iz „Orlando Health Heart and Vascular Institute“, savetuje da u tople dane budete dobro hidrirani pre nego što izađete napolje, ali i da redovno unosite tečnost dok ste na vrućini.
Ako osetite vrtoglavicu, slabost, ubrzan rad srca ili otežano disanje, trebalo bi da se sklonite na hladnije mesto, prekinete fizičku aktivnost i popijete vodu ako možete.
Ako se pojave bol u grudima, problemi sa disanjem, konfuzija ili gubitak svesti, ili se simptomi ne popravljaju, potrebno je odmah potražiti hitnu medicinsku pomoć.
Na kojoj temperaturi postaje „previše vruće“?
Ne postoji jedna temperatura koja je opasna za baš svaku osobu. Kako objašnjava dr Patel, tolerancija na vrućinu razlikuje se od čoveka do čoveka.
Na primer, osoba koja živi u hladnijoj klimi može teže podneti temperaturu iznad 32 °C ako otputuje u veoma topao kraj, dok će neko ko tokom cele godine živi u toploj oblasti možda mnogo lakše podneti iste uslove.
Ipak, dr Čaudri upozorava da duži boravak na temperaturama iznad 32 °C može biti rizičan, posebno kada je vazduh veoma vlažan.
Visoka vlažnost dodatno otežava telu da se rashladi jer znoj sporije isparava.
Ko treba posebno da bude oprezan?
Poseban oprez savetuje se ljudima koji imaju:
- srčane bolesti
- visok krvni pritisak
- srčanu slabost
- raniji moždani udar.
Veći rizik mogu imati i starije osobe, kao i ljudi koji koriste određene lekove za krvni pritisak ili diuretike, odnosno lekove koji podstiču izbacivanje tečnosti iz organizma.
Prema američkim zdravstvenim smernicama, osobe sa kardiovaskularnim bolestima posebno treba da obrate pažnju na nivo toplotnog rizika, da se rashlađuju i da redovno unose tečnost.
Kako da se zaštitite od velikih vrućina?
Kardiolozi imaju nekoliko jednostavnih saveta koji mogu mnogo da znače tokom vrelih dana.
Pre svega, pokušajte da izbegavate boravak napolju tokom najtoplijeg dela dana. Ako možete, aktivnosti planirajte ujutru ili kasnije uveče, kada su temperature niže.
Kada ste napolju, pravite pauze u hladu i pokušajte da što više vremena provodite na mestima gde postoji klima-uređaj. Nacionalna meteorološka služba takođe savetuje prilagođavanje aktivnosti vremenskim uslovima i pravljenje redovnih pauza.
Birajte laganu, široku odeću koja omogućava telu da lakše oslobađa toplotu.
I, naravno, ne zaboravite na vodu. Hidratacija je važna pre izlaska napolje, tokom boravka na vrućini, ali i nakon povratka kući.
Ako se mnogo znojite, elektroliti mogu biti korisni u određenim situacijama. Ipak, osobe sa srčanim ili bubrežnim problemima trebalo bi da se posavetuju sa lekarom o tome koliko tečnosti i elektrolita treba da unose.
Ako primetite jaku slabost, vrtoglavicu, ubrzan rad srca, mučninu, otežano disanje ili druge simptome pregrevanja, nemojte pokušavati da „izgurate“ još malo na suncu. Sklonite se na hladno i reagujte na vreme, savetuju doktori za „Parade“. Kod ozbiljnih simptoma, poput konfuzije ili gubitka svesti, potrebna je hitna medicinska pomoć.
