Maj je Mesec podizanja svesti o mentalnom zdravlju—savršeno vreme da razmislimo o mnogim načinima na koje možemo da podržimo svoje emocionalno blagostanje.
A podaci pokazuju da mnogim Amerikancima treba više alata za bolje očuvanje mentalnog zdravlja: „Stope mentalnih poremećaja u SAD procenjuju se na oko jedan od pet odraslih, sa višim stopama među adolescentima (i u porastu)“, kaže Lisa Sančez, dr. sc., klinički psiholog za Real Simple.
Stručnjaci navode da ovi zabrinjavajući brojevi mogu biti i potcenjeni. „Izazovi mentalnog zdravlja mogu postojati na spektru“, kaže Brad Zehring, dr. med., sertifikovani psihijatar u centru ,,Serenity Mental Health Centers“. „Mnogi ljudi ne potraže lečenje, ali njihov svakodnevni život je ipak pogođen različitim oblicima stresa, usamljenosti, problema sa snom i poteškoća u nošenju sa životom.“
Mnogi su otkrili da je planinarenje siguran način da „preseku“ loše ili anksiozno raspoloženje. Nastavite da čitate da biste saznali zašto je planinarenje moj ultimativni mentalni „trik“ i kako možete da ga isprobate—bez obzira gde živite.
Zašto je planinarenje moj ultimativni mentalni „trik“
Odlazak u prirodu na planinarenje uvek pretvori loše raspoloženje u zahvalnost. Iako nismo stručnjaci, verujemo da kombinacija fizičkog napora, znojenja, ubrzanog disanja i boravka u prelepom prirodnom okruženju dovodi do primetnog poboljšanja raspoloženja. To razbistrava glavu, učini da problemi koji su delovali ogromno odjednom izgledaju manje važni i učine nas ponosnima što smo se pobrinuli za sebe. Takođe, gotovo nikada ne gledamo u telefon dok planinarimo—uglavnom ostaje u automobilu.
Planinarenje je jedna od wellness aktivnosti koja nas uči da raditi teške stvari i držati se discipline predstavlja važan i smislen način da brinemo o sebi—i da odmah osetimo zadovoljstvo postignuća nakon završetka. Kada se fizički zaista potrudimo, fokusirani smo samo na to gde nam idu stopala, zvuk našeg disanja, zvuke prirode i pravac kojim idemo. To nas praktično primorava da budemo u sadašnjem trenutku, umesto da brinemo o budućnosti ili preispitujemo prošlost.
Takođe, često smo čuli da intenzivna fizička aktivnost oslobađa „hormone dobrog raspoloženja“ u mozgu—i to je tačno!
„Fizička aktivnost može povećati neurotransmitere poput serotonina, dopamina i norepinefrina, dok takođe podržava neuroplastičnost—što omogućava mozgu da se prilagođava i razvija zdravije obrasce tokom vremena“, kaže dr Zehring. Tokom vežbanja oslobađaju se i endorfini.
Fizička aktivnost takođe indirektno podržava druge ključne elemente mentalnog zdravlja. „Vežbanje poboljšava kvalitet sna“, kaže Lori Bon, PMHNP-BC, DC, sertifikovana psihijatrijska medicinska sestra i medicinska direktorka u kompaniji ,,Voyager Recovery Center“. „San i emocionalno blagostanje su direktno povezani.“
Ali planinarenje je posebno jer uključuje i boravak u prirodi, za razliku od vežbanja u teretani. „Brojne studije su pokazale da boravak u prirodi može poboljšati raspoloženje, smanjiti stres i povećati osećaj povezanosti i blagostanja“, kaže Sančezova.
Dr Zering se slaže i dodaje da „korišćenjem čula vida, mirisa, sluha, dodira, a možda i ukusa, planinarenje uključuje svesnost koja ljude prirodno vraća u sadašnji trenutak“. To mogu da potvrdim—uvek osećam duboku radost kada sam prisutna u iskustvu mirisa svežeg vazduha i biljaka, osećaja sunca na koži i zvuka ptica i drugih prirodnih zvukova.
Planinarenje u prirodnim područjima u nama budi i osećaj čuđenja, divljenja i lepote, dajući mi širu perspektivu na trenutne brige. Podseća nas da postoje mesta na Zemlji (možda vrlo blizu, u zavisnosti od toga gde živite) koja postoje u harmoniji sama po sebi, bez potrebe za potvrdom, novcem ili drugim komplikacijama, bez obzira na globalna dešavanja. To je lep podsetnik da takva stvarnost može biti moguća i za mene.
I na kraju, planinarenje je zabavan način da se povežemo sa bliskim ljudima (i upoznamo nove) i da izađem iz lošeg raspoloženja. „Socijalna povezanost je još jedan važan deo. Planinarenje u grupi može smanjiti izolaciju i stvoriti osećaj zajednice van posla i tehnologije“, kaže dr Zering.
Kako početi sa planinarenjem za bolje mentalno zdravlje
Uz sve ovo rečeno, planinarenje u prirodnim područjima nije dostupno svima.
Evo nekoliko jednostavnih načina da počnete, bez obzira na to gde živite.
Počni polako
Postavljanje malih, dostižnih ciljeva je najbolji način da se održi nova zdrava rutina—bilo da je to planinarenje ili nešto drugo. „Mali ciljevi su uvek bolji od velikih! Lakše je započeti bilo koji zadatak kada je cilj realan i ostvariv“, kaže Sančezova. Dr Zering se slaže i dodaje da „ako su pokretljivost ili fizička kondicija problem, počnite postepeno. Cilj je regulacija nervnog sistema i kretanje, a ne iscrpljivanje. Počnite sa šetnjama u lokalnim parkovima, naseljima ili mirnim spoljnim prostorima.“
Daj prioritet uživanju
Ako planinarenje nije nešto što volite, nemojte se terati! Slična aktivnost može biti jednako korisna. „Pobrinite se da to bude aktivnost koja vam prija! Ako ne volite planinarenje—nemojte se kažnjavati. Slobodno eksperimentišite sa različitim aktivnostima na otvorenom koje uključuju kretanje (biciklizam, frizbi, plivanje, baštovanstvo)“, kaže Sančezova.
Ograniči tehnologiju
Ako je bezbedno, ostavite telefon kod kuće. Iskustvo pokazuje da to značajno pojačava mentalne koristi boravka u prirodi. Čak i kada ga koristimo samo za fotografije, to nas vraća iz trenutka u brige i razmišljanja. „Ostavite slušalice i druge tehnološke uređaje kako biste bili prisutni u okruženju“, dodaje dr Zering.
Iskoristi ono što imaš
Ako ne živite blizu planina ili prirodnih oblasti, i dalje možete dobiti sve koristi planinarenja. „Najveća zabluda je da planinarenje mora da se odvija u planinskim regionima sa zahtevnim stazama i velikim fizičkim naporom“, kaže Bonova. „Većina mentalnih koristi može se dobiti šetnjom u različitim okruženjima—lokalnim parkovima, ulicama sa drvećem, gradskim stazama i čak tihim urbanim zelenim zonama.“
Učini to praktičnim
Ako zdrave navike nisu praktične, mnogo je manja verovatnoća da ćemo ih održati. Zato je najbolje šetati lokalno. „Ako morate da vozite 30 minuta, manje je verovatno da ćete krenuti! Nađite vreme u toku dana kada prirodno imate pauzu i potražite prirodu u svom okruženju, umesto da idete do nje“, kaže Sančezova.
Postepeno povećavaj intenzitet
Nemojte odmah krenuti na najtežu stazu—gradite postepeno. „Za povećanje intenziteta mogu se koristiti prsluci sa težinom različitih nivoa. Fokus treba da bude na doslednosti, a ne na intenzitetu“, predlaže dr Zering.
Pozovi prijatelje
Planinarenj, i bilo koja fizička aktivnost, je uvek zabavnija sa prijateljima. Takođe povećava verovatnoću da ćete to zaista i raditi. „Šetajte u grupama kad god je moguće kako biste povećali emocionalnu povezanost i odgovornost“, kaže dr Zering.
