Ljudi često dobijaju više slobodnog vremena kako stare, što je verovatno prirodna posledica manjeg broja obaveza oko odgajanja dece i, na kraju, odlaska u penziju. Način na koji koristimo to vreme ima ogroman uticaj na to kako starimo, i mentalno i fizički.
Studija iz 2023. godine, sprovedena na 700.000 američkih veterana i predstavljena na godišnjem sastanku Američkog društva za ishranu, otkrila je osam životnih navika koje mogu produžiti život za čak 24 godine, čak i ako ih usvojite u četrdesetim, pedesetim ili šezdesetim godinama.
Verovatno vas preporuke neće iznenaditi: vežbanje, zdrava ishrana, izbegavanje prekomernog konzumiranja alkohola, kvalitetan san, izbegavanje pušenja, izbegavanje zavisnosti od opioida, smanjenje stresa i održavanje bogatog društvenog života.
Ali postoji još toga što možete učiniti da biste duže živeli dobro: uvrstite neke od ovih hobija u svoju svakodnevnicu kako biste očuvali zdravlje mozga i tela.
Šetnja
Godinama slušamo da je visokointenzivni aerobik ključ dugog i zdravog života. Ispostavlja se, međutim, da jednostavno stavljanje jedne noge ispred druge može biti dovoljno da se poveća zapremina mozga i poboljša neuroplastičnost. (Neuroplastičnost se može grubo prevesti kao sposobnost mozga da se prilagodi i menja.)
Jedna studija je pokazala da stariji muškarci i žene (prosečne starosti 70 godina) koji su bili aktivniji imaju manji rizik od smrti u poređenju sa onima koji su vodili sedentarni način života. Najviše koristi imali su oni koji su trčali i igrali rekete, ali šetnja je bila odmah iza njih. A nedavna analiza postojećih istraživanja utvrdila je da već 4.000 koraka dnevno može biti magičan broj za duži i zdraviji život.
Učenje novih jezika
Ne mora nužno biti novi jezik, ali jezici možda imaju posebnu korist. Jedna mala studija iz 2019. sprovedena na odraslima starosti od 59 do 79 godina pokazala je da su oni koji su učestvovali u četvoromesečnom programu učenja drugog jezika imali kognitivna poboljšanja. Ovo se nadovezuje na istraživanje iz 2014. koje je pokazalo da su osobe koje govore dva jezika zadržale više svojih kognitivnih sposobnosti kako su starile — uključujući i one koji su drugi jezik naučili kasnije u životu.
Ples
Ples je još jedan oblik fizičke aktivnosti koji može usporiti starenje. Jedna studija na zdravim starijim osobama povezala je ples sa pozitivnim promenama u hipokampusu (deo mozga povezan sa starenjem), sličnim onima koje donosi trening izdržljivosti. Ples je takođe poboljšao ravnotežu, dok trening izdržljivosti nije.
Učesnici su pohađali nedeljne časove plesa ili su radili treninge izdržljivosti i fleksibilnosti kao što su vožnja bicikla ili nordijsko hodanje tokom 18 meseci. Dok je trening izdržljivosti uključivao ponavljanje istih aktivnosti, plesači su svake nedelje učili nove koreografije – od džeza, preko linijskog, do kvadratnog plesa. Taj dodatni izazov pamćenja i učenja novih rutina možda je napravio razliku. A kako ističe još jedno istraživanje, ples vas može podstaći da izađete iz kuće.
Video igrice
Grupa koja je igrala video igrice pokazala je poboljšanje pamćenja, koje je često među prvim žrtvama starenja. Poboljšanja su uočena nakon četiri nedelje igranja, što sugeriše da je potrebno 10 do 20 sati igranja da bi se video efekat. Autori su pretpostavili da su promene — koje su trajale još četiri nedelje nakon prestanka igranja — delimično rezultat trodimenzionalnog okruženja igre ,,Super Mario“.
