Psiholog sa Harvarda Elen Langer je 2010. godine imala smelu ideju: da na rezultate vežbanja i zdravlje može uticati vaš način razmišljanja. Da bi to testirala, podelila je 84 ženske sobarice (hotel maids) sa sedam različitih hotela u dve grupe.
Rečeno im je da vežbanje ne mora biti teško ili bolno da bi bilo dobro za vas; da je to jednostavno pitanje pomeranja mišića i sagorevanja kalorija. Takođe su naučile specifične detalje o prosečnom sagorevanju kalorija za različite aktivnosti, kao što su:
- Promena posteljine tokom 15 minuta sagoreva 40 kalorija
- Usisavanje tokom 15 minuta sagoreva 50 kalorija
- Čišćenje kupatila tokom 15 minuta sagoreva 60 kalorija
I, stoga, ove žene su ispunjavale, pa čak i premašivale preporuke glavnog hirurga za fizičku aktivnost. Kontrolna grupa je dobila samo informacije o zdravlju (koristima od vežbanja, preporukama CDC-a). Nakon studije, zatim su dobile informacije o vežbanju i čišćenju.
Sve učesnice su popunile upitnik pre i posle studije, u kojem su izveštavale o svojoj fizičkoj aktivnosti, upotrebi supstanci i ishrani. Zatim su eksperimenti merili njihovu težinu, procentualni udeo telesne masti, indeks telesne mase (BMI), odnos struka i kukova (WHR) i krvni pritisak (BP).
I ono što se desilo potom šokiralo je svet psihologije: Nije bilo promene u ponašanju u obe grupe. Međutim, četiri nedelje nakon intervencije, žene u informisanoj grupi su sebe percipirale kao da dobijaju značajno više vežbanja nego pre. I njihova težina, procenat telesne masti, BMI, WHR i BP su svi opali.
Zašto? To bi moglo imati veze efektom svesti i, možda, placebo efektom. Što ima smisla, zar ne? Na kraju krajeva, studije su pokazale da je percepirano zdravlje bolji prediktor smrtnosti nego stvarno zdravlje.
Druge studije su pokazale da ljudi koji rade program vežbi za koji veruju da je dizajniran da poboljša psihološko dobrostanje, pokazuju veće poboljšanje u samopouzdanju od ljudi koji rade isti program vežbi bez tih informacija — iako su obe grupe pokazale slične rezultate u fizičkoj kondiciji.
Evo svakodnevnih navika koje će drastično poboljšati zdravlje vašeg mozga:
Spustite telefon
Vaš pametni telefon vas ionako čini manje kul.
Razmislite o držanju svog tela
Kao što sam nedavno naučio od lokalnog tai či eksperta, dobro držanje tela je iznenađujuće teško (i često zanemareno) delo. Dakle, sledeći put kada se zateknete da sedite za stolom ili čekate u redu, razmislite o svim tim sitnim mišićima koji drže vaša leđa uspravno.
Razmislite o tome kako držite uši iznad ramena, ramena iznad kukova i (ako stojite) kukove iznad kolena.
Vežba pranja sudova
Sledeći put kada perete sudove nakon (pažljivo pojedenog) obroka, obratite pažnju na težinu tanjira, lonaca i tiganja u vašim rukama. Razmislite o tome kako se oseća u vašim grudnim i biceps mišićima dok perete.
Uradite vežbu sedenja uz zid
Održavanje čučnja ojačava vaše kvadriceps mišiće, a dobro je i za vaše debelo crevo. (Navodno, ovo je i sjajan način za porodjaj, ali to nije moj stručni domen.)
Razmislite o svom kretanju
Dok šetate svog psa kroz kraj ili do kafića blizu vašeg posla, obratite pažnju na to kako se krećete. Razmislite o tome kako stezate svoje gluteuse dok hodate. Kako se to oseća? Obratite pažnju na nagib. Kada hodate uzbrdo, posebno angažujete svoje gluteuse i listove. Ali i hodanje nizbrdo je izazov.
Da biste zaštitili svoja kolena od jakih udaraca i kontrolisali svoju brzinu, morate aktivirati zadnje lože pri svakom koraku. Ako obično pravite nagle udarce i praviš puno buke dok idete nizbrdo, verovatno ne koristite dovoljno svoje zadnje lože.
Još jedan način da ostanete svesni svog hodanja i penjanja je da se pridružite trendu nošenja pametnih uređaja. Ako ste zainteresovani za fitnes praćenje, neki će vam pružiti informacije o broju koraka, ali i o tome kako spavate, vašem pulsnom ritmu i drugim podacima.
Sledeći put kada radite bilo kakav kućni posao, setite se neverovatnih žena iz Langerove poznate studije, savetuje Your Tango.
