Naučnici već dugo raspravljaju o tome šta uzrokuje zevanje, ali do danas nisu doneli konačan zaključak. Ipak, jedna nova teorija donosi intrigantno objašnjenje – i to ono koje nema veze s nedostatkom kiseonika ili osećajem umora.
Zevanje iz naučne perspektive
Prema Cleveland Clinic-u, zevanje je definisano kao otvaranje disajnih puteva i usta kako bi se udahnuo dugačak, dubok dah. „To je složeni mišićni pokret. Za svega nekoliko sekundi celi disajni put se širi, a mišići oko grla se intenzivno istežu ili zatežu. Drugi naziv za zevanje je oscitacija.“
Iako je zevanje uobičajeno, naučnici ga još uvek smatraju zagonetnim fenomenom. Uobičajeni okidači uključuju umor, dosadu, buđenje ili stres, a zevanje se može podstaći i posmatranjem ili slušanjem drugih kako zevaju.
Nova teorija: Hlađenje mozga
Endru Galup, naučnik sa Univerziteta u Njujorku u Oneonti, razvio je teoriju tokom svojih studentskih dana. Pitao se da li je zevanje možda povezano sa hlađenjem mozga. Prema Galupovoj teoriji, naglo otvaranje vilice podstiče protok krvi oko lobanje, što pomaže regulaciji temperature mozga. Udah vazduha prilikom zevanja takođe donosi hladniji vazduh u telo, dodatno hladeći mozak.
Provera teorije
Galup je odlučio da testira svoju hipotezu. U eksperimentu su ispitanici držali tople, hladne i sobne obloge na čelu dok su posmatrali druge ljude kako zevaju. Rezultati su bili zanimljivi:
Kod ispitanika s toplim oblogama, zevanje je bilo zarazno u 41% slučajeva.
Kod ispitanika s hladnim oblogama, zevanje je palo na samo 9%.
Osim toga, ispitanici koji su disali kroz nos – što je učinkovitiji način hlađenja mozga od disanja na usta – nisu uopšte zevali. U drugim grupama, između 45% i 54% ispitanika zevnulo je barem jednom.
Galup je takođe zamolio ispitanike da izmere temperaturu usta pre i posle zevanja. Otkrio je da temperatura raste neposredno pre zevanja i pada nakon njega, što dodatno podupire njegovu teoriju.
Održavanje budnosti?
Galupova studija zaključuje kako zevanje nije znak da treba da spavamo, već upravo suprotno – mehanizam koji nam pomaže da ostanemo budni i pažljivi. U društvenim situacijama zevanje bi moglo služiti kao način održavanja budnosti i mentalne učinkovitosti grupe.
Međutim, Kristijan Hes sa Univerziteta u Bernu kritikovao je Galupovu teoriju tvrdeći kako njegovi eksperimenti ne nude dovoljno uverljive dokaze.
