Partnerski odnosi mogu biti veoma složeni, čak i kada na prvi pogled deluju jednostavno. Emocije su često isprepletane i mogu donositi veliku sreću, ali i duboku bol, dok ljubav mnogi smatraju jednim od najvažnijih životnih oslonaca. Za dugotrajan i stabilan odnos potrebno je mnogo posvećenosti, međusobnog ulaganja i truda, a ponekad je dovoljan samo jedan trenutak da se sve što je građeno bude narušeno. Jedan od najčešćih razloga za to jeste prevara.
Na portalu ideapod.com čitateljka Amajra iz Velike Britanije nedavno je zatražila savet psihološkinje Ivi povodom neobične situacije u kojoj se našla. Njoj je putem društvenih mreža stigla poruka od žene koja je bila u vezi sa njenim suprugom. Ona je predložila susret uz kafu kako bi razgovarale i razjasnile celu situaciju. Kako se ovakve okolnosti nisu retke, zanimljivo je videti kako psiholog posmatra ovakve događaje i na koji način savetuje da se na njih odgovori.
U nastavku sledi pismo koje je čitateljka uputila psihološkinji Ivi.
„Početkom ove godine moj partner mi je priznao da me je tokom većeg dela prethodne godine varao. Bili smo zajedno dvanaest godina, ali nakon tog priznanja odlučila sam da stavim tačku na našu vezu. Iza nas je bio težak period, međutim, smatram da nijedan problem nije opravdanje za preljubu, iako je on upravo to naveo kao razlog svog postupka.
Pre nekoliko dana preko društvene mreže javila mi se žena sa kojom je bio u vezi. U poruci mi se iskreno izvinila i napisala da se oseća loše zbog svega što se dogodilo i što je doprinela raspadu naše veze. Iako prema njoj ne gajim simpatije, ne smatram je glavnim krivcem za kraj našeg odnosa.
Ipak, sada nisam sigurna da li uopšte treba da odgovorim na njenu poruku ili da nastavim dalje sa svojim životom. Otkako sam je pročitala, ne prestajem da razmišljam o tome. Predložila je da se nađemo na kafi kako bismo otvoreno razgovarale i razjasnile celu situaciju. Ne znam zbog čega želi taj susret, jer se ne poznajemo i nisam sigurna kakve su joj stvarne namere. Zbog svega toga osećam veliku dilemu i volela bih da čujem savet“.
Psihološkinja Ivi odgovorila je Amajri sa mnogo razumevanja i podrške. Istakla je da joj je žao što je prošla kroz tako bolno iskustvo i da su osećaji tuge i razočaranja potpuno očekivani u takvoj situaciji.
Posebno je pohvalila njen stav da svu odgovornost za kraj veze ne prebacuje na drugu ženu. Prema njenim rečima, mnoge žene usmere bes isključivo prema ljubavnici, zanemarujući činjenicu da je upravo partner doneo odluku da prevari i time povredi osobu sa kojom je bio u vezi.
Govoreći o poruci koju je Amajra dobila, psihološkinja je naglasila da ona nema nikakvu obavezu da odgovori niti da pristane na susret. Smatra da je moguće da se druga žena javila zbog osećaja krivice ili potrebe da zatvori to poglavlje svog života, ali da je mnogo važnije pitanje šta je u ovom trenutku potrebno samoj Amajri.
Prema njenom mišljenju, razgovor bi mogao da donese određena objašnjenja, ali isto tako i da ponovo probudi bolna osećanja. Zbog toga ističe da osećaj zatvaranja jednog životnog poglavlja ne mora da dođe kroz razgovor sa drugima ili njihovo izvinjenje, već pre svega kroz lični proces prihvatanja i oporavka.
Na kraju je savetovala Amajri da sebi da dovoljno vremena kako bi razumela sopstvene emocije i odlučila šta je za nju najbolje. Ukoliko ne želi da odgovori na poruku, nema razloga da zbog toga oseća krivicu. Najvažnije je da pažnju usmeri na sopstveni oporavak nakon dvanaest godina veze i da ne dozvoli da bol iz ovog iskustva utiče na buduće partnerske odnose. Psihološkinja je zaključila da treba da veruje svojoj intuiciji, jer joj je ona do sada bila dobar vodič, uz želju da pronađe snagu i mir za novi početak.
