Iako efikasno uklanja masnoću, neprijatne mirise i tvrdokornu prljavštinu, njena blago abrazivna struktura može izazvati trajna oštećenja na pojedinim materijalima.
Zbog sitnih zrnaca koja deluju poput finog abraziva, soda bikarbona može izgrebati glatke i osetljive površine. Zato se ne preporučuje za čišćenje stakla i keramičkih ploča za kuvanje, jer može ostaviti sitne ogrebotine i tragove koje je teško ukloniti.
Oprez je potreban i kod aluminijumskog posuđa. Ako se nakon čišćenja ne ispere temeljno, može doći do oksidacije, zbog čega aluminijum menja boju i gubi sjaj. Lakirani drveni nameštaj, kao i površine od mermera i kvarca, takođe nisu pogodni za čišćenje sodom bikarbonom, jer može oštetiti zaštitni sloj i narušiti njihov izgled.
Stručnjaci savetuju da se soda bikarbona izbegava i na svim lakiranim ili obojenim površinama, uključujući pojedine delove automobila, kuhinjskih elemenata i vrata, jer može izazvati izbleđivanje boje i gubitak sjaja. Takođe nije najbolji izbor za predmete sa mnogo useka i pukotina, pošto se prah može zadržati u teško dostupnim delovima i ostaviti bele tragove.
Posebno je važno da se soda bikarbona i sirće ne koriste zajedno u zatvorenim uređajima, poput veš-mašina i mašina za pranje sudova. Njihova hemijska reakcija stvara veliku količinu pene koja može ometati rad uređaja i potencijalno izazvati kvar.
S druge strane, soda bikarbona je i dalje odličan izbor za čišćenje rerne, fuga između pločica i posuđa od nerđajućeg čelika, gde može efikasno ukloniti nečistoće bez rizika od oštećenja površine.
