Nema većeg razočaranja nego kada uberete lep, zeleni krastavac iz svoje bašte, operete ga, zagrizete… a on gorak. Mnogi odmah pomisle da je problem u sorti ili da su za sve krive letnje vrućine. Međutim, istina je malo drugačija.
Krastavac postaje gorak kada biljka pretrpi stres. Najčešće su krivci suša, nagle promene temperature, nepravilno zalivanje ili nedostatak hranljivih materija. Tada biljka počinje da stvara više kukurbitacina, prirodnih materija koje daju neprijatnu gorčinu.
Najveću grešku gotovo svi pravimo kada zalivamo
Ako nekoliko dana zaboravite da zalijete baštu, pa onda odjednom sipate ogromnu količinu vode, krastavac to teško podnosi.
Mnogo je bolje da zemlja stalno bude umereno vlažna nego da se smenjuju sušni i „potop“ periodi. Krastavac je pun vode i upravo zato traži ravnomerno zalivanje tokom celog leta.
Stručnjaci preporučuju da biljka tokom vegetacije dobije oko 2,5 centimetra vode nedeljno, računajući i kišu i zalivanje. Najlakše ćete proveriti da li je vreme za vodu tako što ćete prstom zagrebati nekoliko centimetara zemlje. Ako je suva, zalijte. Ako je još vlažna, sačekajte.
Ne prskajte samo površinu
Mnogi svako veče malo poprskaju baštu misleći da su završili posao. Zapravo, voda tada ostane samo na površini, dok koren ostaje žedan.
Zato je mnogo bolje zalivati ređe, ali obilnije, kako bi voda stigla do dubljih slojeva zemlje.
Vodu sipajte direktno oko biljke, a ne preko listova, i to najbolje rano ujutru, kada sunce još nije jako.
Ako oko biljke stavite sloj slame, pokošene trave ili drugog malča, zemlja će mnogo sporije gubiti vlagu, a koren će biti zaštićen od velikih vrućina.
Nisu samo vrućine problem
Krastavac voli toplo vreme, ali kada temperatura danima prelazi 32 stepena, a noću naglo padne, biljka ponovo ulazi u stres.
U najtoplijem delu dana može pomoći lagano zasenjivanje, naročito ako je bašta potpuno izložena suncu.
Ne čekajte da preraste
Što duže krastavac ostane na biljci, veća je šansa da postane tvrd, pun semenki i manje ukusan.
Berite ga redovno, čim dostigne veličinu karakterističnu za sortu. Tako ćete dobiti lepše plodove, a biljka će nastaviti da stvara nove.
Ako je gorčina blaga, najčešće je najizraženija u kori, pa ljuštenje može da popravi ukus.
Oprez sa pepelom
Na internetu se često može pročitati savet da krastavce treba prihranjivati drvenim pepelom zbog kalijuma. Međutim, stručnjaci upozoravaju da sa tim ne treba preterivati.
Pepeo može brzo da poveća pH vrednost zemljišta i oteža biljci usvajanje važnih hranljivih materija. Mnogo je sigurnije koristiti đubrivo namenjeno povrću i pridržavati se preporučene količine.
Šta je najvažnije?
Ako želite da vam krastavci budu sočni, slatki i hrskavi, ne dozvolite da biljka stalno prolazi kroz stres. Ravnomerno zalivanje, malo malča, redovna berba i umerena prihrana napraviće mnogo veću razliku nego bilo koji „čudesni“ trik sa društvenih mreža. Tako ćete ovog leta zaboraviti na gorke krastavce i uživati u plodovima koji stvarno imaju ukus kakav očekujete.
