Greška koju mnogi prave prilikom kiseljenja kupusa krije se u – pogrešnom izboru sorte. Na pijaci izgleda savršeno: velike, sjajne glavice koje obećavaju odličnu zimnicu, ali već do decembra – raspadnu se, dobiju neprijatan miris i od kiselog kupusa nema ništa.
Problem je jednostavan: nisu svi kupusi za kiseljenje. Sorte sa tankim listovima i laganim glavicama namenjene su svežoj upotrebi, ne fermentaciji. Takav kupus brzo pusti vodu, omekša i ne izdrži do zime.
Ako želiš da zimnica potraje do proleća, biraj proverene sorte – futoški kupus (klasika koja traje mesecima), Bravo F1 (pouzdan i postojan hibrid) ili varaždinski kupus, koji se sporije kiseli, ali odlično čuva čvrstinu i aromu.
Pravila uspešnog kiseljenja:
- biraj teške, zbijene glavice
- ne kiseli kupus koji je bio izložen mrazu
- sve mora biti potpuno potopljeno u vodi
- redovno skidaj penu i po potrebi dodaj malo vinskog sirćeta
Ako voda postane mutna, listovi se raspadnu ili se pojavi sluz – kupus je propao.
Dakle, ne gledaj samo izgled na pijaci – pitaj za sortu. Pravi kupus za kiseljenje mora da bude čvrst, izdržljiv i mirisan, baš kao onaj koji su kiselile naše bake i koji traje do proleća.
