U Aleji zaslužnih građana sahranjeno je na stotinu poznatih glumaca, sportista, pesnika, književnika, reditelja, političara i drugih.
Neki od onih koji ovde počivaju su Toma Zdravković, Šaban Šaulić, Vasilija Radojčić, Predrag Zdravković Tozovac, Dobrivoje Topalović, Predrag Cune Gojković, Olivera Marković, Mira Stupica, Dragan Nikolić, Milena Dravić, Neda Arnerić, Isidora Bjelica, Zoran Đinđić, Milenko Zablaćanski, Mihajlo Miša Janketić,Srđan Koljević, Milutin Mrkonji ..
Ceo spisak možete pogledati ovde.
Ipak, mesta je još vrlo malo.
Ponovo se otvorilo pitanje da li postoje jasni kriterijumi koji određuju ko može da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, a ko ne.
Prema odluci o upravljanju grobljima, da bi osoba bila sahranjena u Aleji, mora da ima najviši stepen odlikovanja Republike Srbije, da bude akademik ili počasni građanin prestonice. Predloge da se nečiji posmrtni ostaci sahrane u Aleji zaslužnih građana mogu da daju porodice, što je retkost, ali i institucije i udruženja čiji je preminuli bio član.
Istoričar umetnosti Irina Subotić ističe da ne može jedna osoba da odlučuje i da to ne može da bude dobrovoljno: „Hoću da se sahranim, pa ću platiti da bih tu bio“, navela je kao primer
– To ne postoji u pametnim, ozbiljnim društvima. Mora da postoji jedna komisija u kojoj bi bili ljudi visokog ranga, ali ne samo u struci, nego i u etici – dodaje Subotićeva.
O tome da li zaslužuju da budu sahranjeni u Aleji poslednjih godina vodila se polemika i kada su u pitanju pojedini poznati estradni umetnici, ali i sportisti.
Da su kriterijumi jasni, rasprava ne bi bilo ili bi ih bilo manje.
Samo ove godine u medijima su trajala sporenja o tome da li bi Slađana Milošević, pevačica, i Tomislav Peternek, fotograf, trebalo da budu sahranjeni u Aleji.
„Saša Popović nije želeo da bude sahranjen u Aleji“
