Ukrajina se suočava sa jednom od najvećih demografskih kriza u svojoj novijoj istoriji, a najnoviji podaci domaćih stručnjaka otkrivaju koliko su rat, raseljavanje i teritorijalne promene uticali na broj stanovnika.
Direktorka Instituta za demografiju Ela Libanova predstavila je 22. oktobra, na Desetom ukrajinskom ženskom kongresu, najnoviju procenu broja ljudi koji žive na teritoriji pod kontrolom Kijeva.
„Imamo 28,5 miliona ljudi. Izgubili smo još pola miliona!“
– Bukvalno pre nekoliko dana završili smo procenu broja stanovnika za sredinu godine. Imamo 28,5 miliona ljudi. Izgubili smo pola miliona. Hvala Bogu, to nije toliko zbog pogibija, koliko zbog odlaska ljudi – izjavila je Libanova.
Njene reči ukazuju na nastavak negativnog demografskog trenda, čak i nakon višegodišnjeg masovnog raseljavanja stanovništva.
Prethodna procena, predstavljena u julu, iznosila je oko 29 miliona ljudi, što znači da je novi proračun manji za dodatnih 500.000 stanovnika.
Gde je nestalo gotovo 13 miliona ljudi?
Prema podacima Državne službe za statistiku Ukrajine, 1. januara 2022. godine u zemlji je živelo 41.167.335 stanovnika, ne računajući Krim.
Najnovija procena od 28,5 miliona odnosi se isključivo na teritoriju koju danas kontrolišu ukrajinske vlasti.
Razlika iznosi približno 12,7 miliona ljudi, ali ona ne predstavlja broj stradalih u ratu.
U nju ulaze građani koji su napustili zemlju, stanovništvo područja koja su u međuvremenu prešla pod rusku kontrolu, kao i promene nastale prirodnim kretanjem stanovništva.
Zbog toga ove brojke ne mogu da se tumače kao podatak o ratnim žrtvama, ali pokazuju razmere demografskih promena sa kojima se Ukrajina suočava.
Više od 4,4 miliona Ukrajinaca pod zaštitom Evropske unije
Veliki broj ljudi koji su napustili Ukrajinu utočište je pronašao u evropskim državama.
Prema podacima Evrostata za kraj juna, više od 4,4 miliona ljudi iz Ukrajine imalo je status privremene zaštite u državama Evropske unije.
Mnogi od njih već godinama žive i rade u inostranstvu, dok su njihova deca uključena u obrazovne sisteme zemalja domaćina.
Upravo zbog toga ukrajinski demografi upozoravaju da povratak velikog broja izbeglih neće biti jednostavan, čak ni ukoliko dođe do trajnog prekida rata.
„Najgore nas možda čeka kada se rat završi“
Direktorka Instituta za demografiju upozorava da bi Ukrajina mogla da se suoči sa novim talasom iseljavanja nakon ukidanja ratnog stanja.
Ovoga puta, prema njenoj proceni, zemlju bi mogao masovno da napušta muški deo stanovništva.
– Kada je reč o migracijama, više me brine ono što će se dogoditi nakon ukidanja ratnog stanja nego ono što se događa sada, kada muškarci budu mogli da odlaze i kada se vrate sa fronta – rekla je Libanova.
Ona je objasnila da će mnogi muškarci želeti da se pridruže suprugama i deci koji već žive u inostranstvu.
„Nećemo moći da im ponudimo dovoljno dobre plate“
Prema njenoj proceni, ekonomske prilike u posleratnoj Ukrajini mogle bi da budu jedan od presudnih razloga za novi talas emigracije.
– Nećemo moći da im ponudimo posao i platu koje će smatrati dostojnim. Onda se postavlja pitanje gde će se ukrajinske porodice ponovo spojiti – u Ukrajini ili van nje? – upozorila je.
Zatim je iznela posebno zabrinjavajuću prognozu.
– Veoma se plašim da će se pojaviti drugi, takozvani muški migracioni talas. To je sasvim verovatno – poručila je Libanova.
Ukrajini preti dugoročna demografska kriza
Osim odlaska stanovništva, Ukrajina se suočava i sa ozbiljnim problemima koji se odnose na natalitet, starenje stanovništva i nedostatak radne snage.
Produžetak rata dodatno otežava obnovu privrede, dok sve veći broj ukrajinskih porodica zasniva život u drugim državama.
Najnovije procene ukrajinskih demografa pokazuju da će obnova zemlje, čak i nakon završetka vojnih sukoba, zahtevati mnogo više od obnove puteva, zgrada i industrijskih kapaciteta.
Jedan od najvećih izazova biće povratak stanovništva i stvaranje uslova da ljudi svoju budućnost ponovo vide u Ukrajini.
Izvor: Ukrinform, Ukrajinska pravda, Evrostat
