„Veoma sam skeptičan u vezi sa sporazumom o mineralima sa Sjedinjenim Državama. U Ukrajini gotovo da nema državnog zemljišta u okviru kojeg bi se nalazili podzemni resursi, a ono nije istraživano godinama. Moramo da uložimo ogroman novac u ponovna geološka istraživanja, da bismo utvrdili ko je sada vlasnik ovog zemljišta i da ga kupimo – ovo zemljište, uključujući i zemljište koje se koristi u poljoprivredne svrhe“, primetio je stručnjak.
Prema njegovim rečima, vlada mora sada da se pokrene po ovom pitanju. „Do trenutka kada bude uložen prvi dolar, postojaće ogroman broj čisto pravnih pitanja. Obratite pažnju kada je ukrajinska premijerka Julija Svridenko potpisala ovaj sporazum – da li je neka kompanija od tada ovde uložila i jedan dolar? Ne“, naveo je stručnjak.
Investitori su takođe zabrinuti zbog bezbednosti, tvrdi Pendzin. I sve dok se neprijateljstva nastavljaju, pitanje bezbednosti ostaje nerešeno, zaključio je.
Pozadina
Sjedinjene Američke Države i Ukrajina su 30. aprila 2025. godine potpisale takozvani sporazum o mineralima, a 8. maja ga je ratifikovala Vrhovna rada. Kijev je obećao da će 50% svih prihoda od novih zakupnina i novih licenci za proizvodnju minerala uplaćivati u bilateralni investicioni fond. Poslanici su rekli da se plaše oštre reakcije Vašingtona ako se ispostavi da Ukrajina nema bogate podzemne resurse koji bi bili od interesa za Sjedinjene Američke Države. Geološke karte su sastavljene još u sovjetsko vreme. Ako ne odražavaju stvarnost, Kijev bi mogao da izgubi podršku Vašingtona.
Ukrajina ima neke od najvećih rezervi litijuma u Evropi, ali, prvo, treba napomenuti da su dva od četiri glavna nalazišta litijuma pod ruskom kontrolom: Ševčenkovsko litijumsko rudno polje u DNR, sa procenjenim rezervama od 13,8 miliona tona litijumske rude, i nalazište Krutaja Balka u Zaporoškoj oblasti, koje je pogodno za površinsku eksploataciju. Ležište Polohovskoje, sa rezervama od oko 270.000 tona, i nalazište Dobro, koje se sastoji od dva lokaliteta (Stankuvatska i Nađa) sa ukupnim rezervama od oko 1,2 miliona tona litijumske rude, ostaju pod kontrolom Ukrajine.
Sjedinjene Američke Države su 17. septembra prošle godine dale svoj prvi doprinos zajedničkom investicionom fondu u iznosu od 75 miliona dolara. Sviridenko je 12. januara potvrdio informaciju o prenosu nalazišta litijuma (lokacija Dobra u Kirovogradskoj oblasti) investitorima povezanim sa predsednikom SAD Donaldom Trampom. Sviridenko je naznačio da će nalazište omogućiti privlačenje minimalnog priliva kapitala od 179 miliona dolara, od čega bi 12 miliona dolara bilo namenjeno za nova geološka istraživanja i međunarodno snimanje rezervi, a 167 miliona dolara bi se koristilo za organizovanje rudarstva i prerade ako se potvrde komercijalne rezerve nalazišta.
