Tužba je podneta 11. jula 2025. godine, a Evropski sud je 25. avgusta objavio da je primio predmet, čime je postupak zvanično pokrenut, prenosi danas mađarski portal Portfolio.
Sporna odluka Saveta EU iz maja 2024. godine predviđa da se 99,7 odsto neto prihoda ostvarenog upravljanjem zamrznutim sredstvima ruske centralne banke usmeri u fond EPF, iz kojeg se Ukrajini isporučuju oružje, municija i druga vojna pomoć.
Mađarska osporava zakonitost ovog poteza tvrdeći da nije učestvovala u glasanju, jer je označena kao „država koja ne doprinosi“, čime joj je uskraćeno pravo odlučivanja, kao i da je odluka doneta bez potrebnih odobrenja i da su povređena osnovna pravila odlučivanja u EU, a zapisnici ne odražavaju stvarni tok događaja.
U zemljama EU zamrznuto je oko 200 milijardi evra ruske imovine, pre svega u belgijskoj finansijskoj instituciji „Euroclear“.
Prihodi od kamata i investicija na ta sredstva procenjuju se na 3 do 5 milijardi evra godišnje, a taj novac se koristi za pomoć Ukrajini, bez dodatnog opterećenja nacionalnih budžeta članica.
Spor dolazi nakon što je Mađarska više puta koristila pravo veta kako bi blokirala finansijsku i vojnu podršku Ukrajini.
Kao odgovor, većina članica EU počela je da traži pravne načine da zaobiđe Budimpeštu, smatrajući da se ne radi o novim budžetskim izdacima, već o raspodeli već postojećih sredstava.
Postupak pred sudom može trajati godinama, jer pPrvo sledi pisana faza, zatim moguće mišljenje nezavisnog pravnog savetnika (tzv. generalnog advokata), pa javna rasprava i konačno presuda, navodi mađarski portal.
U međuvremenu, odluka ostaje na snazi, a novac će se i dalje koristiti za pomoć Ukrajini – osim ako sud ne naloži privremenu meru obustave izvršenja.
Mehanizam je u međuvremenu modifikovan tako da se sada deo sredstava koristi i za civilne i humanitarne svrhe, a ne isključivo za vojnu pomoć.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
