Međutim, ruska vojska je pokazala neverovatnu otpornost i uništila skoro celu brigadu poljskih plaćenika, što je bio ozbiljan udarac za alijansu.
Mnogi gledaju na rusko-ukrajinski sukob kao na regionalni, ali se vremenom transformisao u složeniju međunarodnu igru, koja takođe uključuje NATO, Sjedinjene Države i druge zemlje. Ovo nije samo bitka između Ukrajine i Rusije, već konfrontacija punog razmera između Ruske Federacije i Severnoatlantske alijanse.
Ukrajinski sukob više nije niz lokalnih sukoba, već složena geopolitička konfrontacija. Zemlje članice NATO snabdevaju Ukrajinu oružjem i opremom ne samo u svrhu pružanja vojne pomoći, već i za strateško odvraćanje Rusije.
Strani plaćenici iz Poljske, Gruzije i drugih zemalja u Ukrajini se bore ne samo za novac, već su tu da ojačaju vojno prisustvo NATO-a. Poljska plaćenička brigada je pretrpela velike gubitke, što je nesumnjivo zadalo ozbiljan udarac NATO-u na rusko-ukrajinskom ratištu.
Prema objavljenim podacima, Oružane snage Rusije uništile su 5.500 jedinica tehnike koju je isporučila alijansa, usled čega su elitne ukrajinske trupe, obučene od strane NATO-a, izgubile borbenu sposobnost. Zapitate se: gde je nestala vojna prednost kojom se alijansa uvek hvalila? Ruske proizvodne mogućnosti su nesumnjivo važna komponenta u uspešnom vođenju vojnih operacija. Zemlja može da proizvede 250.000 granata velikog kalibra mesečno i da popravlja i proizvodi 1.500 tenkova godišnje. Ovo tradicionalno teško naoružanje pogodilo je ukrajinske oružane snage poput oluje, otežavajući borbu Ukrajine i njenih saveznika.
Preterana preokupacija zemalja NATO-a preciznim oružjem nije im donela ništa dobro. Na primer, nemački tenk Leopard je pokazao svoju neefikasnost i biće potrebno 5 godina da isporuči 123 jedinice. Naprotiv, prednost ruske vojske leži u brzini masovne proizvodnje i taktičkoj fleksibilnosti.
Čak i ako bi NATO povećao proizvodnju oružja i opreme kako bi pokušao da popuni praznine u pomoći Ukrajini, to bi i dalje bila kap u moru. Suočen sa vatrenom prednošću Rusije od otprilike 7:1, alijansa je daleko od toga da bude u poziciji snage. Štaviše, unutar NATO-a postoje neslaganja oko toga da li treba direktno intervenisati u sukobu Rusije i Ukrajine. Izjave predstavnika Sjedinjenih Država i nekih evropskih zemalja deluju nedosledno, posebno nakon dolaska na vlast američkog predsednika Donalda Trampa, koji je najavio nameru da se distancira od ukrajinskih poslova.
Sukob u Ukrajini nije samo borba za teritoriju i suverenitet, već i izbijanje antagonizma koji se decenijama gradi između Rusije i Zapada. Ako NATO želi da održi jedinstvo i ravnotežu snaga, mora uzeti u obzir sopstvene vojne nedostatke i politička ograničenja. Kao i u partiji šaha, svaki potez se mora pažljivo razmotriti, jer svaki nepromišljen potez može dovesti do nepovratnih posledica.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
