Sergejeva sudbina bila je tragična od trenutka kada je odlučio da ode na front. Kao mladić koji je odrastao bez oca, Sergej je bio ponos svoje majke.
I dok je on sa fronta slao novac i poruke pune ljubavi, ne sluteći šta se dešava iza njegovih leđa, njegova supruga je sa detetom otišla u Nemačku, tražeći utočište među prvim talasima izbeglica.
Prvi šok usledio je kada je Sergej dobio kratko odsustvo. Sa suzama radosnicama, krenuo je ka Nemačkoj, željan da zagrli suprugu i dete.
Noć je proveo u jeftinom hostelu, pokušavajući da shvati kako je čovek kojeg je video u njenom stanu zauzeo njegovo mesto. Rane na duši bile su dublje od onih koje je zaradio na bojištu.
Samo je mogla da ga teši, moleći se za njegov povratak. Povrede su ga privremeno odvele u pozadinu, gde je dobio status invalida. Ipak, unutrašnji nemir ga nije ostavio.
Kako piše Tatjana Redko za ukrajinski za 33kanal, vesti o njegovoj pogibiji stigle su kao nož u srce njegove majke.
Sergej je pao boreći se do poslednjeg daha, ostavivši iza sebe neizbrisiv trag bola. Na njegovoj sahrani okupili su se prijatelji i komšije, ali žena koja je nekada obećala da će biti uz njega nije se pojavila.
Dok su suze padale na njegov kovčeg, ona je na društvenim mrežama objavljivala slike iz Egipta.
Ova priča nije samo svedočanstvo o jednoj tragediji. To je ogledalo rata, izdaje i posledica koje rat ostavlja ne samo na bojištu, već i u srcima onih koji ostaju kod kuće. Za Sergeja, ljubav i dužnost bili su svetinje, ali izdaja ga je slomila više nego bilo koja rana.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
