Fajnenšel tajms piše da je Si ovog puta otišao dalje nego u ranijim razgovorima kada je govorio o Putinovoj odluci da u februaru 2022. pokrene invaziju na Ukrajinu.
Jedna osoba upoznata sa ranijim razgovorima Sija i bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena rekla je da su ti susreti takođe bili otvoreni i direktni, ali da kineski predsednik tada nije iznosio ovakve procene o Putinu ni o samom toku rata.
Kineska ambasada u Vašingtonu nije odgovorila na zahtev za komentar, dok je Bela kuća odbila da govori o tim navodima. Trampova administracija u nedelju je objavila dokument o samitu u Pekingu, ali se u njemu ne pominju razgovori o Putinu niti rat u Ukrajini.
Upravo zato je ova informacija izazvala dodatnu pažnju. Kina javno pažljivo meri svaku reč kada govori o ratu, izbegava otvorenu osudu Moskve i istovremeno pokušava da se predstavi kao sila koja ima prostor za razgovor i sa Rusijom i sa Zapadom.
Putinova poseta Kini dolazi u trenutku kada se diplomatska slika oko Ukrajine ponovo pomera. Ruski predsednik stiže u Peking samo četiri dana nakon što je Si primio Trampa, u njihovom tek drugom susretu otkako se američki predsednik vratio u Belu kuću.
Putin je rat u Ukrajini pokrenuo u februaru 2022. godine, tri nedelje nakon posete Kini, kada su Moskva i Peking proglasili partnerstvo „bez ograničenja“. Ovogodišnja dvodnevna poseta održava se i na 25. godišnjicu sporazuma o prijateljstvu koji je tadašnji kineski predsednik Đang Cemin potpisao sa Putinom.
Za Moskvu, susret u Pekingu treba da pokaže da rusko-kineske veze ostaju čvrste uprkos ratu, sankcijama i pritisku Zapada. Za Kinu, međutim, situacija je složenija. Peking želi da zadrži strateško partnerstvo sa Rusijom, ali ne želi da cena tog odnosa postane prevelika u razgovorima sa Vašingtonom, Evropskom unijom i globalnim tržištima.
Zato navodna Sijeva ocena da bi Putin mogao da zažali zbog Ukrajine ne zvuči kao prekid sa Moskvom, već kao signal da Kina vrlo dobro vidi koliko je rat postao težak teret za rusku politiku.
Tramp predložio zajednički front protiv suda
Tokom razgovora sa Sijem, Tramp je, prema izvorima Fajnenšel tajmsa, predložio da SAD, Kina i Rusija udruže snage protiv Međunarodnog krivičnog suda, tvrdeći da se interesi tri zemlje u tom pitanju preklapaju.
Bela kuća nije komentarisala ni taj deo razgovora. Ipak, Trampova administracija je i ranije oštro napadala Međunarodni krivični sud, optužujući ga za politizaciju, zloupotrebu ovlašćenja, ignorisanje američkog suvereniteta i prekoračenje nadležnosti. Pojedini američki zvaničnici opisivali su sud kao instrument pravnog rata protiv Sjedinjenih Američkih Država.
Sijevo pominjanje Putina dolazi dok se rat u Ukrajini, posle četiri godine, pretvorio u iscrpljujuću pat-poziciju. Rusija i dalje drži veliki deo teritorije, ali Ukrajina sve češće koristi dronove za udare po ruskim snagama, logistici i ciljevima duboko u pozadini.
U takvom trenutku, svaka nijansa iz Pekinga ima težinu. Kina ne odustaje od partnerstva sa Rusijom, ali poruka koju Fajnenšel tajms pripisuje Siju pokazuje da u Pekingu više nema iluzija o brzom završetku rata. Putin u Kinu dolazi kao saveznik, ali i kao lider čija je najvažnija odluka poslednjih godina, sudeći po ovim navodima, postala tema opreznog preispitivanja čak i u razgovoru kineskog predsednika sa Donaldom Trampom.
