Pad je zabeležen na svim glavnim migrantskim rutama, a ukupno je tokom prvog kvartala registrovano oko 33.600 manje dolazaka, piše Gardijan.
Međutim, organizacije za ljudska prava upozoravaju da takvi podaci nisu nužno odraz bolje situacije, već rezultat politike odvraćanja koju EU sprovodi u saradnji sa zemljama kao što su Libija i Tunis, uprkos brojnim izveštajima o teškim kršenjima ljudskih prava u tim državama.
„Ne radi se samo o brojkama. Cena ovih statistika meri se ljudskim životima – ljudi se i dalje dave u Sredozemlju, zlostavljani su na granici Poljske i Belorusije ili zaglavljeni u močvarama i šumama na periferiji EU“, rekla je Džudit Sanderlend iz organizacije „Human Rights Watch“.
Ona je ocenila da su mere odvraćanja često povezane sa nasiljem i zloupotrebama, zbog čega je, prema njenim rečima, EU saučesnik u kršenju ljudskih prava.
Sličan stav ima i Evropski centar za ustavna i ljudska prava (ECCHR), koji je podneo dve prijave Međunarodnom krivičnom sudu u vezi sa tretmanom migranata u centralnom Mediteranu.
„Smanjenje broja dolazaka ne znači da je manje ljudi u pokretu. To znači da se više ljudi zadržava u strašnim uslovima u Libiji i Tunisu, što uz podršku EU može da se smatra zločinom protiv čovečnosti“, rekla je Alison Vest iz ECCHR-a.
Međunarodna organizacija za migracije (IOM) saopštila je da beleži porast presretanja brodova koji pokušavaju da napuste severnoafričke obale, što je verovatno doprinelo padu dolazaka.
Ipak, IOM je izrazio zabrinutost zbog broja stradalih migranata – u prva tri meseca ove godine najmanje 555 ljudi je poginulo, pokušavajući da pređe Sredozemno ili Atlantsko more, dok je tokom cele prethodne godine na tim rutama stradalo više od 3.500 ljudi.
UNICEF je takođe upozorio da je u poslednjih deset godina oko 3.500 dece umrlo ili nestalo, pokušavajući da stigne do Italije preko centralnog Mediterana.
IOM apeluje na uspostavljanje bezbednijih, regularnih migracionih kanala kao alternativa opasnim ilegalnim rutama.
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
