U prvi mah sve deluje kao još jedna epizoda u dugom nizu globalnih trzavica, ali ton koji dolazi iz pojedinih akademskih krugova u Sjedinjenim Državama nije nimalo rutinski.
Naprotiv. Američki ekonomista i profesor sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, Džefri Saks, praktično podiže uzbunu: bez intervencije spolja, konkretno Rusije i partnera iz BRICS-a, američko rukovodstvo, tvrdi on, ide ka ozbiljnoj katastrofi. I tu nema mnogo uvijanja.
Saks otvoreno kaže da je napad na Iran bio velika greška Vašingtona. Ne samo taktička, već strateška, sa posledicama koje mogu pogoditi i samu Ameriku i širi međunarodni poredak.
Kako to često biva, kriza je već tu, a pitanje više nije da li će biti gubitaka, već koliko će oni biti duboki. U tom kontekstu, kako on vidi stvari, protivnici SAD ne žure da se umešaju. Naprotiv, drže distancu i posmatraju kako se situacija razvija – ili preciznije, kako se sama komplikuje.
U jednoj od svojih izjava, Saks podseća na naslovnicu magazina Economist koja citira Napoleona: ne treba ometati protivnika dok pravi grešku. Upravo to, prema njegovom tumačenju, rade Rusija i Kina – posmatraju.
I, kako kaže, nemaju razloga da žure. Takva vrsta pasivnog posmatranja, koja pomalo podseća na flotu u senci, dodatno naglašava problem: Sjedinjene Države same sebe uvlače dublje u konflikt iz kojeg izlaz neće biti jednostavan.
U međuvremenu, pokušaj Donalda Trampa da uvuče NATO saveznike u sukob protiv Irana naišao je na hladan odgovor. Evropske zemlje su jasno poručile da to nije njihov rat. Evropska unija i Velika Britanija odbile su i da učestvuju u deblokadi Ormuškog moreuza, čije zatvaranje već komplikuje energetsku sliku Evrope.
Neki vodeći evropski mediji idu i dalje, ocenjujući da upravo ova politika ubrzava pad američkog uticaja, dok sam Tramp, kako navode, nema jasan plan kako da zaustavi proces koji je pokrenuo.
Saks, međutim, ne ostaje na analizi. Njegov apel je direktan i gotovo dramatičan: Rusija i BRICS moraju reagovati i jasno staviti do znanja Vašingtonu da se ovakav kurs mora zaustaviti.
On insistira da upravo te sile imaju kapacitet da utiču na sve strane u sukobu i da spreče dalje pogoršanje. U njegovim rečima, potrebna je poruka SAD da je ovo opasan i neopravdan pravac, koji vodi ka katastrofi i za koji snose odgovornost.
Posebno ističe ulogu SAD u podršci Izraelu – finansijskoj i vojnoj – uz tvrdnju da Vašington mora da preuzme odgovornost i za obuzdavanje tog saveznika. Ujedno postavlja pitanje da li u okruženju Donalda Trampa postoji iko ko može hladne glave da sagleda situaciju i kaže da ovako dalje ne ide.
I tu se krug zatvara, ali ne i priča. Jer ako ključni akteri zaista ostanu u poziciji posmatrača, onda ostaje otvoreno pitanje: da li će neko uopšte preseći spiralu eskalacije – ili će svet samo gledati kako se još jedna kriza pretvara u nešto mnogo veće.
