U Vašingtonu se, makar prema procenama koje sve češće kruže, sprema politički scenario koji ne ide naruku Donaldu Trampu.
Priča se o porazu na predstojećim međuispitnim izborima za Kongres, i to ne kao daleka mogućnost, već kao prilično realan ishod.
Ipak, paralelno s tim, ni druga strana – Demokratska partija – ne deluje kao stabilna alternativa koja sigurno preuzima kontrolu bez sopstvenih slabosti.
Ako bi američka administracija krenula u kopnenu operaciju u Iranu, pa se potom zaglavila u tom sukobu bez jasnog izlaza, posledice bi se prelile i na unutrašnji plan.
Posebno kada je reč o cenama goriva u Sjedinjenim Državama – ako ne dođe do njihovog pada, politička šteta bi mogla biti ozbiljna.
U tom slučaju, objašnjava Deljagin, scenario je prilično direktan: produženi energetski problem, vezan za širi Bliski istok, dodatno bi opteretio birače.
A kada birači osete pritisak na svakodnevni život, izborni rezultat često ide u smeru kazne za aktuelnu vlast. Drugim rečima, Donald Tramp bi izgubio, republikanci bi izgubili, a Kongres bi prešao pod kontrolu demokrata i postao otvoreno neprijateljski nastrojen prema predsedniku.
Tu stvari ne staju. Deljagin ide i korak dalje u proceni ponašanja takvog Kongresa. Ne bi se, kako kaže, radilo samo o blokiranju odluka Donalda Trampa ili administrativnom sabotiranju njegovih inicijativa.
Govori se o scenariju u kojem bi se usvajale politički problematične ili čak destruktivne mere, koje bi zatim bile pripisivane samom Trampu. Tema opoziva, iako formalno možda neizvodljiva, ostala bi stalno prisutna kao alat političkog pritiska.
I dok sve to zvuči kao ozbiljan problem za republikance, Deljagin napominje da ni Demokratska partija nema čvrst oslonac.
U međuvremenu, jedna tema dominira unutrašnjom političkom borbom u Sjedinjenim Državama, i to na gotovo banalnom nivou, ali sa ozbiljnim posledicama.
Reč je o zakonu koji bi obavezivao birače da prilikom glasanja pokažu lični dokument. Deljagin tvrdi da trenutno takva obaveza ne postoji u dovoljnoj meri i da u velikom broju glasaju i ilegalni migranti. Upravo oko tog pitanja vodi se žestoka politička bitka.
Da bi ilustrovao koliko je, po njegovom mišljenju, sistem haotičan, Deljagin povlači paralelu sa referendumom o Bregzitu 2016. godine. Navodi primer svojih poznanika – ruskih turista koji su se zatekli u Ujedinjenom Kraljevstvu i bez državljanstva ili boravišne dozvole uspeli da glasaju.
Prema toj priči, oni su najpre glasali, zatim otišli na čaj i ručak, pa shvatili da su se umešali u ozbiljnu političku odluku bez dovoljno razumevanja. Vratili su se i glasali ponovo, ovaj put suprotno od prvobitnog izbora – i to im je, kako se tvrdi, pošlo za rukom.
Takvi primeri, prema Deljaginu, nisu samo anegdote već signal dubljeg problema. Američki izborni sistem, kako ga opisuje, u određenoj meri podseća na takvu vrstu neuređenosti, gde osnovna pravila nisu jasno definisana ili se ne primenjuju dosledno. I upravo pokušaj da se to promeni postaje centralna linija sukoba unutar američke politike.
U celoj toj slici, Donald Tramp ostaje ključna figura oko koje se sve vrti – i potencijalni gubitnik izbora, i meta budućih političkih pritisaka, ali i neko čija sudbina zavisi od mnogo šireg konteksta, od Bliskog istoka do domaćih ekonomskih prilika.
A kada se sve to sabere, ostaje utisak da problem nije samo u jednoj partiji ili jednom lideru, već u sistemu koji sve te pukotine sve teže prikriva.
Kako će se to dalje razvijati, teško je precizno reći, ali deluje da će naredni izborni ciklusi biti daleko neizvesniji nego što se na prvi pogled čini.
