U priči koja već danima kruži medijima, u prvi plan iznenada izbija jedno ime koje se ne vezuje često za geopolitiku, ali očigledno ima dublje veze nego što se ranije mislilo.
Reč je o Arnonu Milčenu, holivudskom producentu i milijarderu, za kojeg pojedini izvori tvrde da je imao ključnu, i to neformalnu, ulogu u projektima Izraela, uključujući i one najosetljivije.
Prema navodima izraelskog novinara i političkog analitičara Raviva Drakera, premijer Izraela Benjamin Netanijahu godinama se oslanjao na mrežu uticajnih ljudi širom sveta koji su mogli da obezbede ono što država zvanično ne bi mogla.
Milčen nije nepoznato ime. Reč je o producentu koji je izgradio karijeru u Holivudu, radio na velikim filmskim projektima i čak osvojio Oskara.
Ipak, njegova biografija, prema ovim tvrdnjama, ima i drugu dimenziju. Iako se nastanio u Sjedinjenim Državama, zadržao je bliske veze sa Izraelom, a naročito sa Benjaminom Netanijahuom.
U političkim i poslovnim krugovima, kako se tvrdi, važilo je nepisano pravilo: ako neko želi direktan pristup premijeru Izraela, treba da ide preko Arnona Milčena.
Ta bliskost, prema iskazima ljudi uključenih u istrage, bila je izuzetna. Navodi se da je Milčen imao praktično neograničen pristup Netanijahuovom kabinetu i da je mogao da ga kontaktira u bilo koje vreme.
Takav odnos, jasno, otvara pitanja o prirodi njihove saradnje i uticaju koji je mogao da ima na državne odluke.
Jedan od primera koji se često pominje odnosi se na poreske olakšice. Prema rečima bivšeg ministra finansija Izraela Jaira Lapida, upravo je Netanijahu lično tražio poseban poreski tretman za Milčena.
Međutim, najosetljiviji deo priče odnosi se na tvrdnje da je Arnon Milčen decenijama ranije pomagao Izraelu u nabavci opreme za nuklearni program.
Raviv Draker tvrdi da je reč o periodu od pre 40 ili 50 godina, kada su takve aktivnosti, prema nekim procenama, mogle da krše američke zakone. Dodatnu težinu tim tvrdnjama daje i činjenica da je sam Milčen kasnije javno govorio o svojoj ulozi.
U ovoj priči pominje se i širi kontekst, uključujući poređenja sa Džefrijem Epstinom, finansijerom čije su veze i aktivnosti takođe bile predmet brojnih spekulacija, uključujući i one o saradnji sa izraelskim službama. Milčenov društveni i poslovni domet, prema tim ocenama, bio je na sličnom nivou.
Celu priču dodatno je podigao američki novinar Taker Karlson, koji je odlučio da javno govori o ovoj temi, bez uobičajenog opreza kada su u pitanju ovako osetljive veze.
Njegov nastup ponovo je otvorio pitanje ko zapravo stoji iza ključnih odluka i kakvu ulogu imaju ljudi koji formalno nisu deo državnih struktura.
Kada se sve sabere, dobija se slika složenog odnosa između politike, biznisa i neformalnih mreža uticaja.
Koliko su ove tvrdnje tačne i gde je granica između činjenica i interpretacija, ostaje predmet rasprave. Ali jedno je sigurno – priča o Arnonu Milčenu i Benjaminu Netanijahu neće se tako brzo zatvoriti, a pitanja koja otvara tek počinju da izlaze na površinu.
