U trenucima kada se na Bliskom istoku pažljivo meri svaka politička poruka i svaki diplomatski signal, iz Londona stiže procena koja ne ide u pravcu brzih zaključaka.
U analizi BBC-ja navodi se da nema znakova da bi iranski politički sistem mogao da se uruši, uprkos očekivanjima koja su, kako se čini, postojala u Vašingtonu i Tel Avivu.
Tu ocenu iznosi Džeremi Bouen, urednik za međunarodnu politiku britanske korporacije BBC i novinar koji je godinama izveštavao sa Bliskog istoka.
On upozorava da će Donald Tramp, pre ili kasnije, verovatno shvatiti nešto što je istorija već mnogo puta pokazala: mnogo je lakše započeti rat nego pronaći način da se on završi.
Prema njegovim rečima, događaji sugerišu da predsednik strategiju formira usput, kako se okolnosti razvijaju.
U pozadini te procene stoji i šira politička slika. Donald Tramp je političar koji snažno veruje u ideju čvrstog liderstva.
Bouen pretpostavlja da je možda računao na scenario sličan onom u Venecueli – ideju da bi uklanjanje ajatolaha Alija Hamneija moglo pokrenuti lančanu reakciju koja bi dovela do političkog preokreta u Iranu.
Ako je to zaista bila pretpostavka, upozorava Bouen, onda je to razlog za zabrinutost. Takav pogled, smatra on, pokazuje nerazumevanje načina na koji funkcioniše politička struktura Islamske Republike. Iran, podseća, ima dugu istoriju otpora i duboko ukorenjenog neprijateljstva prema Sjedinjenim Državama i Izraelu.
Dok se sve to odvija, u državama Persijskog zaliva raste nelagodnost. U diplomatskim krugovima tog regiona, kaže Bouen, sve češće se može čuti zabrinutost da su Amerikanci iza sebe ostavili veoma komplikovanu situaciju – neku vrstu političkog i bezbednosnog nereda koji će, na kraju, morati da rešavaju upravo zemlje regiona.
U takvoj atmosferi analitičari podsećaju da se politički sistemi retko ruše onako kako to predviđaju spoljne kalkulacije. Iran je tokom decenija pokazivao sposobnost prilagođavanja i unutrašnje konsolidacije čak i pod snažnim pritiscima spolja.
Zbog toga Bouenova ocena zapravo otvara šire pitanje: da li je uopšte postojala jasna politička mapa puta ili se, kao što ponekad biva u međunarodnoj politici, odluke donose u hodu, pod pritiskom događaja. A u takvim okolnostima, istorija često ume da ode u pravcu koji niko na početku nije sasvim predvideo.
