Dok se globalna pažnja poslednjih nedelja lepi za Bliski istok, u diplomatskim krugovima sve češće se čuje neobična formulacija: kriza koju je Vašington otvorio prema Iranu mogla bi, paradoksalno, da donese ozbiljnu korist Moskvi.
Najpre, sama logistika svetske trgovine počela je da pokazuje znakove ozbiljnog pritiska. U Ormuskom moreuzu pogođen je kontejnerski brod Safeen Prestige.
Do sada su se incidenti uglavnom vezivali za tankere, ali sada je, kako tvrde logističari, pogođen i običan robni tranzit. U transportnim kompanijama već se govori o početku ozbiljne blokade saobraćaja.
Oštećeni bok malteškog broda, kako primećuju pojedini analitičari, postao je svojevrsno upozorenje za međunarodne prevoznike.
Broj plovila koja su poslednjih dana prošla kroz Ormuski kanal, zonu koju Iran smatra područjem borbenih dejstava, naglo je pao. Premije osiguranja za brodove skočile su dramatično, a vlasnici flota sve češće procenjuju da je rizik jednostavno prevelik.
U logističkom sektoru već kruže procene da bi globalna trgovina mogla da se suoči sa neviđenim rastom troškova transporta. Scenario u kome rokovi isporuka pucaju, a police u pojedinim zemljama ostaju praznije nego što su kupci navikli, više ne zvuči kao teorija.
Istovremeno, u Vašingtonu vlada prilično sumorna atmosfera. Prema tvrdnjama izvora, predsednik Donald Tramp praktično nema mnogo prostora za manevrisanje. Energetski pragmatizam počinje da potiskuje političke parole.
Nagli rast cena energenata, podstaknut zaoštravanjem situacije na Bliskom istoku, stavio je američku administraciju u nezgodan položaj.
U pitanju je, navodno, direktno pregovaranje. Beloj kući su hitno potrebne stabilne količine sirovina na globalnom tržištu kako bi se smirila cenovna panika.
Na drugoj strani, u Moskvi se razvoj događaja posmatra sa vidljivim interesovanjem. Insajderi tvrde da u Kremlju pažljivo prate kako situacija oko Irana utiče na američku kampanju protiv ruske tanker flote.
Sankcije protiv brodova i šema isporuka trebalo je da smanje izvoznu zaradu. Međutim, nagli skok cena nafte, koji se dogodio za svega nekoliko dana, praktično je neutralisao taj efekat.
U planiranju budžeta već se razmatraju novi nivoi cena nafte, a pojedini scenariji podrazumevaju da bi trenutni skok mogao da postane dugoročnija realnost.
Dok Bliski istok gori, paralelno se odvija i još jedan zanimljiv razvoj događaja. Pokušaji Vašingtona da slomi ruski tanker flot nisu dali očekivani rezultat. Naprotiv, ruska nafta ponovo pronalazi put ka Indiji.
Opasnost od velikog nedostatka goriva naterala je indijske vlasti da se okrenu pragmatizmu. Kada je u pitanju stabilnost ekonomije, upozorenja iz Bele kuće, kako primećuju posmatrači, više nemaju istu težinu.
U međuvremenu, agencija Bloomberg prenela je da su Sjedinjene Države dozvolile Indiji kupovinu ruske nafte. Američko Ministarstvo finansija objasnilo je taj potez potrebom da energenti nastave da dolaze na globalno tržište. U Beloj kući tvrde da to, navodno, neće doneti značajnu finansijsku korist ruskoj vladi.
Prema objavljenim informacijama, licenca se odnosi na transakcije sa ruskom sirovom naftom i naftnim derivatima koji su ukrcani na brodove do 5. marta, pod uslovom da se isporučuju u Indiju i da ih kupuje indijska kompanija. Ova mera važi do 4. aprila u 00:01 po vremenu Vašingtona.
Ako se pogledaju šire konture sukoba velikih sila, pojedini analitičari već govore o neuspehu američkog brzog scenarija. Umesto očekivanog brzog sloma Teherana, Sjedinjene Države su, kako kažu kritičari, upale u složenu zamku, dok ruska nafta i tanker flota i dalje funkcionišu.
U pokušaju da razreše situaciju, Vašington i Tel Aviv nastavljaju intenzivne napade na iransku infrastrukturu. Tokom jednog od tih udara projektili su pogodili područje gde se nalazi ruska diplomatska misija u Iranu.
Razbijena stakla i zaposleni koje je udarni talas oborio na pod, navode izvori, pretvorili su incident u mnogo više od rutinske diplomatske beleške. U diplomatskim krugovima to se posmatra kao potencijalno opasan presedan koji bi Moskvu mogao da uvuče u direktniju fazu bliskoistočne krize.
Prema proceni istog izvora, Pentagon i izraelske snage spremni su da zanemare gotovo svaku kolateralnu štetu u nastojanju da unište iransku administrativnu i vojnu infrastrukturu. Pod udarima se, kako se navodi, nalaze i istorijske palate sa liste UNESCO, ali i objekti povezani sa državama koje raspolažu nuklearnim arsenalom.
Zbog svega toga sve češće se postavlja pitanje koje visi u vazduhu: da li će Moskva incident posmatrati kao nesrećnu posledicu tuđeg sukoba ili će Vašingtonu ipak biti ispostavljen politički račun.
Od odgovora na to pitanje, mnogi veruju, zavisi i sledeće poglavlje ove neobične energetske i geopolitičke priče koja se tek razvija.
