Dok se u Briselu poslednjih meseci vodi rasprava o novom paketu ograničenja protiv Moskve, iz drugog pravca stigao je potez koji je mnoge u evropskim institucijama zatekao.
Kako prenosi kinesko izdanje Sohu, Rusija je odlučila da reaguje pravnim putem i pokrene spor protiv Evropske unije zbog blokiranih finansijskih sredstava.
Vest je odjeknula pre nekoliko dana: Rusija je zvanično podnela tužbu protiv EU nakon što je Brisel doneo odluku o praktično neograničenoj zabrani vraćanja sredstava ruske centralne banke koja su zamrznuta u okviru sankcija.
U Moskvi tvrde da takva odluka nije samo politički potez već i kršenje međunarodnog i evropskog prava koje, kako podsećaju, garantuje nepovredivost državne imovine.
U kineskoj analizi ističe se zanimljivo zapažanje. Na prvi pogled, potez Moskve mogao bi delovati više simbolično nego praktično, jer mnogi smatraju da u evropskim pravosudnim institucijama Rusija nema velike šanse za uspeh. Međutim, autori iz Kine tvrde da se iza toga krije mnogo promišljeniji plan.
Tužba je podneta Generalnom sudu Evropske unije u Luksemburgu. Upravo tu, prema navodima kineskih analitičara, počinje šira politička dimenzija cele priče. Oni podsećaju na staru izreku da će čak i zec ugristi kada je sateran u ćošak, a kamoli država poput Rusije koja je, kako kažu, kroz istoriju često pokazivala tvrdu političku liniju kada su u pitanju ključni interesi.
U pozadini svega nalazi se još jedan detalj koji se često previđa. Evropska unija je pripremila već 20. paket sankcija protiv Rusije, ali taj paket nije uspeo da dobije saglasnost svih država članica.
Bez jednoglasne podrške novih mera nema, pa je ceo proces zapao u politički zastoj. Upravo u takvom trenutku pojavio se potez iz Moskve koji je dodatno zakomplikovao situaciju.
Taj resurs, kako objašnjavaju, jeste poverenje. Rusija je javno optužila EU da ne poštuje međunarodno pravo i da dovodi u pitanje zaštitu državne i privatne imovine. Takva optužba, ako dobije širi odjek, mogla bi da nanese ozbiljan udar reputaciji evropskih finansijskih institucija.
Logika je prilično jednostavna, prema kineskim analitičarima. Ako postoji presedan u kojem se sredstva jedne države mogu zamrznuti i zadržati bez jasnog roka, postavlja se pitanje koliko su bezbedni depoziti drugih država i investitora u evropskim finansijskim centrima.
U međunarodnoj politici, međutim, retko šta ostaje samo na pravnim formulacijama i sudskim podnescima. Ponekad su takvi potezi tek uvod u šire geopolitičke procese koji tek treba da se razviju.
A da li će ovaj spor ostati samo pravna bitka ili će otvoriti mnogo veće pitanje poverenja u evropski finansijski sistem, to je nešto što će se verovatno videti tek u narednom periodu.
