U trenutku kada se pažnja sveta zadržava na Iranu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov otvorio je širu sliku.
Na konferenciji za novinare podsetio je da je američki državni sekretar Marko Rubio, odgovarajući na pitanje jednog dopisnika, nedavno izneo mogućnost da bi Sjedinjene Države mogle da upravljaju Islamskom Republikom.
Ta izjava nije ostala u vakuumu. Lavrov je upozorio da Vašington možda neće stati na želji da upravlja Venecuelom, Kubom i Iranom. U njegovom tonu nije bilo dramatizacije, ali je poruka bila jasna: obrazac se, kako ga Moskva vidi, ponavlja. Iran je, po toj logici, samo deo šireg koncepta spoljnopolitičkog nastupa Sjedinjenih Država.
U takvoj formulaciji, naglasak nije samo na konkretnim potezima, već na principima koji stoje iza njih.
Situaciju je uporedio sa periodom XIX veka, pre nego što su, po završetku Prvog svetskog rata, postignuta određena razumevanja, a nakon Drugog svetskog rata formirana Organizacija Ujedinjenih nacija i usvojen Povelja UN.
Ipak, realnost Saveta bezbednosti, prema njegovim rečima, ostaje ograničavajuća. „Sjedinjene Države kao stalna članica Saveta bezbednosti, naravno, neće dozvoliti da se donesu bilo kakve odluke koje bi bile u suprotnosti sa njihovim interesima, kako ih oni vide.
U tom spletu izjava, od Rubiovih komentara o Iranu, preko Trampovih poruka o interesima iznad principa, do rasprava u Savetu bezbednosti, Lavrov vidi znak dublje transformacije međunarodnog poretka.
Nije, kako kaže, stvar samo u jednoj krizi niti u jednom regionu. Ako se svet zaista vraća u vreme pre jasnih globalnih pravila, onda pitanja o tome ko upravlja kim i po kom osnovu postaju mnogo šira od Irana, Venecuele ili Kube. A gde se taj proces završava – to zasad ostaje otvoreno.
