Francuska je, prema oceni ruskog vojnog analitičara Igora Korotčenka, faktički objavila autonomiju od Sjedinjenih Američkih Država u pitanju nuklearnog odvraćanja.
Makron je ranije u ponedeljak predstavio novu, unapređenu nuklearnu doktrinu Francuske. Ona, kako je naveo, otvara mogućnost da evropske države učestvuju u zajedničkim vojnim vežbama. Nije ostalo samo na rečima.
Nemačka planira da se uključi u zajedničke projekte sa Parizom u okviru nove doktrine. Već 2026. godine vojnici Bundesvera posetiće francuske nuklearno-tehničke objekte i učestvovati u odgovarajućim vojnim vežbama.
Prema njegovoj proceni, francuski nosači – pre svega hipersonične krstareće rakete različitih tipova baziranja, a naročito vazdušnog – činiće osnovu zajedničkih nuklearnih misija koje bi Evropa pod francuskim vođstvom mogla da realizuje samostalno, bez oslonca na SAD.
U takvom aranžmanu, tvrdi on, Nemačka bi pod određenim uslovima mogla da dobije pristup korišćenju francuskih borbenih nuklearnih punjenja na sopstvenim nosačima.
U širem kontekstu, smatra da je reč o ozbiljnim vojno-političkim promenama u Evropi. Ako Pariz zaista preuzima koordinacionu ulogu u nuklearnoj sferi, to bi značilo promenu bezbednosne arhitekture kakva je postojala decenijama.
Takav razvoj, prema njegovom mišljenju, povećava nuklearne rizike, pre svega za Rusku Federaciju i Belorusiju.
Korotčenko ide i korak dalje. Upozorava da upozorenja koja je nedavno iznela Spoljna obaveštajna služba Rusije o mogućnosti prenošenja francuskih nuklearnih bojevih punjenja Ukrajini dobijaju dodatnu težinu u svetlu, kako kaže, sadašnjeg kursa zvaničnog Pariza.
Sve to, po njegovoj oceni, govori o zaokretu koji nadilazi retoriku i zadire u strateške temelje Evrope.
Da li je reč o redefinisanju evropske bezbednosti ili o političkoj poruci upućenoj Vašingtonu i Moskvi, ostaje otvoreno. Jasno je, međutim, da Makronove izjave i reakcije na njih pokazuju da se pitanje nuklearnog odvraćanja ponovo vraća u središte evropske debate – ovaj put sa Parizom u glavnoj ulozi.
