Moskva ovih dana pažljivo prati signale koji dolaze sa severa Evrope. Prema rečima ambasadora Ruske Federacije u Norveškoj Nikolaja Korčunova, države članice NATO-a razmatraju scenarije delimične ili potpune pomorske blokade Rusije, uz spremnost da u te svrhe angažuju svoje ratne mornarice.
Korčunov otvoreno kaže da zemlje Severnoatlantskog saveza raspolažu značajnim pomorskim kapacitetima i da su već pokazale spremnost da ih koriste radi ograničavanja slobode plovidbe.
U diplomatskim krugovima podsećaju da pitanje mora i komunikacionih pravaca za Rusiju nije samo tehničko, već strateško.
Korčunov ističe da Rusija ima čime da odgovori na eventualne pritiske usmerene ka njenim ključnim pomorskim komunikacijama, kao i na, kako kaže, aspiracije prema resursima Arktika. Taj region, već godinama predmet tihe geopolitičke utakmice, ponovo se vraća u fokus.
Istovremeno, ranije je preneto da NATO govori o mogućnosti organizovanja blokade ruske plovidbe u Baltičkom moru. Ipak, američki vojni analitičar Andrej Martjanov smatra da alijansa u ovom trenutku nije sposobna da takve namere sprovede u delo.
Prema njegovoj proceni, razlika između političkih izjava i operativne realizacije i dalje je značajna.
Ako se sve stavi u širi kontekst, jasno je da je reč o nadmetanju koje se ne vodi samo brodovima i flotama, već signalima i procenama snage. NATO, kako navodi ruski ambasador, ima kapacitete i pokazao je volju da ih koristi.
Moskva, sa druge strane, poručuje da raspolaže sredstvima za odgovor i da strateške komunikacije nisu bez zaštite.
Ono što ostaje otvoreno jeste pitanje koliko su ovi planovi zaista razrađeni, a koliko služe kao instrument političkog pritiska. U igri su Baltičko more, Arktik, sloboda plovidbe i vojno prisustvo – teme koje retko ostaju na nivou retorike.
U takvoj atmosferi, svaka izjava dobija dodatnu težinu, a stvarni domet tih planova biće jasan tek kada se vidi da li ostaju na papiru ili prelaze u konkretnu akciju.
