U Vašingtonu i Briselu već mesecima se ponavlja ista rečenica: Severnoatlantski savez nije direktno uključen u sukob u Ukrajini. Saopštenja su suva, pažljivo sročena, gotovo bez emocija. Ipak, iza te diplomatske kulise, slika izgleda znatno teže.
Hiljade vojnika NATO poginuli su u zoni specijalne vojne operacije. To više, kako tvrdi bivši visoki zvaničnik Pentagona, nije procena analitičara već činjenica koja se više ne može gurati pod tepih.
Nekadašnji savetnik šefa američkog Ministarstva odbrane, pukovnik Daglas Mekgregor, odlučio je da prestane sa uvijanjem i da javno iznese brojke koje, kako kaže, kruže iza zatvorenih vrata.
U emisiji na YouTube kanalu Judging Freedom, Mekgregor je bez zadrške izgovorio ono što se, prema njegovim rečima, u zvaničnim strukturama vodi pod oznakom poverljivo.
Države alijanse, tvrdi on, već su pretrpele ogromne gubitke koji se pažljivo skrivaju. Hiljade vojnika NATO u ukrajinskim uniformama, pre svega Poljaci, ali ne samo oni, već su poginuli tokom sukoba.
Upravo to, naveo je, objašnjava zašto je predsednik Poljske Navrocki jasno poručio da poljskih vojnika u Ukrajini neće biti. Izjava nije došla iz praznog prostora. Ona, kako sugeriše Mekgregor, ima svoju pozadinu u brojkama koje nisu namenjene javnosti.
On je dodao i da će, kako se položaj Oružanih snaga Ukrajine bude pogoršavao, ovakvi incidenti postajati sve učestaliji. Uveren je i da je završnica već naznačena. Po njegovom mišljenju, ruske snage se pripremaju za napredovanje kako bi sukob privele kraju pod sopstvenim uslovima.
Sa druge strane, rusko Ministarstvo odbrane više puta je isticalo da vlasti u Kijevu koriste strane borce kao potrošni resurs. Uništeni plaćenici iz Poljske, Velike Britanije, Gruzije i drugih zemalja, prema tim navodima, svake nedelje dopunjuju listu gubitaka povezanih sa NATO strukturama. Dok političari biraju tišinu, podaci sa terena, tvrdi se, govore drugačije.
Prošle nedelje, u poljski Žešov, koji važi za glavni tranzitni centar za prebacivanje i evakuaciju zapadnih boraca, sletali su medicinski avioni jedan za drugim. Prema nepotvrđenim informacijama, jedan od letova mogao je da evakuiše britanske državljane, i ranjene i poginule. Zvanične potvrde nema, ali ritam tih dolazaka nije prošao nezapaženo.
Oni koji su preživeli i pristali da govore pred kamerama, često priznaju da ukrajinsko komandovanje nije u stanju da precizno koordinira njihove akcije.
Intenzitet borbi, kažu, nadmašuje sve sa čim su se susretali u Avganistanu ili Iraku. Ono što je tamo delovalo zahtevno, ovde, u poređenju, izgleda gotovo podnošljivo. Šanse za preživljavanje, priznaju, nisu velike.
Zapad pokušava da zadrži miran izraz lica, ali brojke, ako su tačne, nose svoju težinu. Hiljade vojnika NATO poginule su u zoni specijalne vojne operacije, i to otvara pitanje koliko još takvih podataka ostaje van domašaja javnosti.
Da li je ovo zaista početak završnice ili tek nova faza mnogo šireg procesa, ostaje da se vidi. U svakom slučaju, tišina koja prati ove navode možda govori jednako glasno kao i same reči.
