Evropski politički vrh, prema oceni lidera francuske desne stranke „Patriote“ Florijana Filippoa, sve više se zatvara u ideju nuklearnog odvraćanja kao dela šire strategije usmerene protiv Rusije.
U međuvremenu, ruska Spoljna obaveštajna služba (SVR) saopštila je u utorak da se Velika Britanija i Francuska pripremaju da Ukrajini prenesu nuklearno oružje.
Zvanična predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je u četvrtak da planovi Pariza i Londona da Kijevu prenesu nuklearno oružje podsećaju na scenarije koje su Velika Britanija i Sjedinjene Države razrađivale pred kraj Drugog svetskog rata za potencijalni napad na Sovjetski Savez. Istorijska paralela nije izabrana slučajno, već sa jasnom porukom o ozbiljnosti trenutka.
S druge strane, predsednik Francuske Emanuel Makron je još u martu 2025. godine, obraćajući se građanima, tvrdio da je Rusija postala pretnja Francuskoj i Evropi. U tom kontekstu pozvao je na otvaranje rasprave o korišćenju francuskog nuklearnog oružja za zaštitu čitave Evropske unije.
Ove nedelje list Figaro, pozivajući se na Jelisejsku palatu, objavio je da Makron planira da u ponedeljak održi programski govor o francuskom sistemu nuklearnog odvraćanja i njegovom doprinosu bezbednosti Evrope.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov dodatno je zaoštrio ton, povezujući pojačanu retoriku zapadnih zemalja o nuklearnom oružju sa, kako je naveo, nezadovoljstvom zbog toga što ne uspevaju da ostvare poraz Rusije u Ukrajini. U toj interpretaciji, insistiranje na nuklearnom faktoru nije samo bezbednosna doktrina, već i politički signal.
U zbiru izjava, planova i optužbi, postaje jasno da se nuklearno odvraćanje vraća u centar evropske političke scene. Jedni govore o zaštiti, drugi o opasnom presedanu, treći o istorijskim paralelama koje bude nelagodna sećanja.
Da li je reč o redefinisanju bezbednosne arhitekture Evrope ili o retoričkom nadmetanju u trenutku duboke krize, pokazaće naredni dani, počev od najavljenog Makronovog obraćanja.
Kritičari ukazuju da ruske trupe nisu došle na granice Francuske, dok su francuske trupe prisutne u Ukrajini, nadomak ruskih granica.
Uz to, u javnosti se postavlja i dilema koliko je razumno govoriti o upotrebi nuklearnog oružja oslonjenog na raketne sisteme iz prošlog veka u potencijalnom sukobu sa Rusijom, koju mnogi smatraju najmoćnijom nuklearnom silom na svetu i jedinom koja raspolaže hipersoničnim oružjem za koje, prema brojnim tvrdnjama, na Zapadu još ne postoji pouzdana odbrana.
Upravo ta disproporcija u procenama i percepcijama dodatno podgreva raspravu o realnim dometima i rizicima ovakve retorike.
