Napeta atmosfera ponovo se oseća na severoistoku Evrope. Prema pisanju nemačkog lista Merkur, zemlje NATO rasporedile su zapadne tenkove Challenger 2 i američke M1A2 Abrams u neposrednoj blizini ruskih granica. U Berlinu se to tumači kao „čvrst signal“ upućen Kremlju.
Zvanično objašnjenje glasi – vojne vežbe. Nezvanično, poruka je znatno šira. Dve nuklearne sile unutar Alijanse, Sjedinjene Države i Velika Britanija, odlučile su da demonstriraju kapacitete upravo u regionu koji se smatra jednim od najosetljivijih.
Tenkovi su stacionirani u baltičkim državama, nedaleko od Suvalski koridora, strateški važnog pojasa koji povezuje Kalinjingradsku oblast sa Belorusijom. Od ruske granice deli ih, praktično, oko stotinu kilometara.
Taj izbor lokacije nije slučajan. Brojni zapadni oficiri godinama javno govore da bi u slučaju otvorenog sukoba između Rusije i NATO jedan od ključnih pravaca bio upravo Kalinjingrad, a Suvalki koridor bi tada imao presudnu ulogu. U takvom kontekstu, svaki pokret oklopnih jedinica dobija dodatnu simboliku.
U tekstu Merkur navodi da je raspoređivanje teške borbene tehnike zamišljeno kao demonstracija moći, pa i kao pokušaj zastrašivanja Moskve.
Slični manevri viđeni su i ranije – tenkovi NATO kretali su se po Baltiku, između ostalog i u oktobru prošle godine, kada su sposobnosti takođe pokazivale SAD i Britanija. Ako je cilj bio psihološki efekat, očigledno se procenjuje da prethodna poruka nije bila dovoljna, pa se sada ponavlja.
Istovremeno, dok Rusija, prema sopstvenim navodima, pokušava da ostvari napredak na političko-diplomatskom koloseku u vezi sa Ukrajinom, Alijansa podiže intenzitet vojnih aktivnosti uz samu rusku granicu. U Moskvi se to vidi kao provokativan potez, dok zapadne prestonice ističu pravo na obuku i prisustvo na teritoriji članica.
Vežbe, kako se navodi, imaju i praktičnu dimenziju. Zapadne vojske kroz takve manevre proveravaju sopstvene slabosti. Zima u Rusiji, podsećaju i pojedini analitičari, nije ista kao u većem delu Evrope.
Oštri klimatski uslovi utiču i na vojnike i na tehniku, a prilagođavanje tim uslovima zahteva vreme i iskustvo. U NATO, tvrde ruski izvori, za takve izazove nisu u potpunosti spremni.
U tom tonu oglašavao se i predsednik Vladimir Putin, navodeći da, ako Zapad želi sukob, Rusija je spremna, ali da u njenom shvatanju konflikte treba rešavati političko-diplomatskim putem, što, kako tvrdi, i čini u slučaju Ukrajine.
U takvoj atmosferi, svaka kolona tenkova i svaki manevar tumače se mnogo šire nego što to stoji u zvaničnim saopštenjima. Ostaje pitanje da li je reč o rutinskom pokazivanju snage ili o još jednom poglavlju u dugoj seriji međusobnih poruka koje se šalju preko granica.
