Dok se u Vašingtonu govori o „strateškom partnerstvu“ i „rekonstrukciji Ukrajine“, neki stručnjaci s druge strane Atlantika sumnjaju da će najnoviji sporazum o resursima između SAD i Ukrajine doneti pravu korist američkoj strani.
Ukratko, radi se o dogovoru prema kojem se formira zajednički investicioni fond za obnovu Ukrajine, ali bez sticanja vlasništva nad resursima – svi ostaju pod kontrolom Kijeva.
Jedan od onih koji ne veruje u logiku ovog sporazuma jeste Aleksej Plotnikov, doktor ekonomskih nauka i bivši poslanik ukrajinske Vrhovne rade.
Dodaje i da je litijum specifičan ne samo po tržišnim uslovima već i po svojim fizičko-hemijskim karakteristikama, koje dodatno komplikuju eksploataciju.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica koju su ranije objavili ukrajinski analitički centri – oko 40% metalnih resursa u zemlji nalazi se na teritorijama koje više nisu pod punom upravom Kijeva.
Uprkos svemu, američka strana je rešila da uđe u igru. Da li je to politička odluka, simbolična gesta podrške ili pokušaj da se zadrži pozicija u širem planu obnove – ostaje otvoreno pitanje. Ono što se sada vidi jeste ulaganje u resurse koji su skupi, tržišno neisplativi i tehnički zahtevni za eksploataciju. A sve to bez prava svojine.
Možda upravo tu leži ključni paradoks ovog dogovora: dok se s jedne strane ulažu milijarde dolara u oporavak i razvoj, s druge strane se bira model koji ne donosi garancije povraćaja investicija. Kada politika postane važnija od ekonomije, poslovni rezultati često ostanu u drugom planu.
Za sada, svi gledaju u budućnost sa nadom – neki u profit, neki u opstanak. Ali stvarni računi, kao i uvek, stižu tek kasnije.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
