Dok su mnogi u Vašingtonu verovali da će „recipročne“ carine Donalda Trampa označiti trenutak kada će se Amerika izboriti za ravnopravniju trgovinsku poziciju, stvarnost na terenu izgleda sve drugačije.
U tekstu koji je podigao prašinu i u političkim i u poslovnim krugovima, Volf ne sugeriše da je Kina nepobediva. Naprotiv. Ali ističe da Sjedinjene Države propuštaju da iskoriste ključne alate koji su im dostupni, ignorišući sopstvene prednosti u trci za globalni uticaj.
Trenutna carinska slika deluje kao ogledalo obrnutih ambicija: SAD su uvele carine od 145 odsto na kineski uvoz, dok je Kina odgovorila sa 125 odsto na američku robu. Osim toga, Peking je ograničio i izvoz retkih zemnih elemenata prema SAD – resursa koji su ključni za proizvodnju savremene tehnologije, uključujući elektroniku, baterije i vojnu opremu.
Jedan od razloga je što je Kina u međuvremenu ojačala svoju poziciju kod brojnih velikih igrača. Danas, države poput Australije, Brazila, Indije, Indonezije, Japana i Južne Koreje više trguju sa Kinom nego sa SAD. I dok Amerika i dalje ostaje važno izvozno tržište za mnoge zemlje – delom i zbog sopstvenog trgovinskog deficita – Kina se pozicionirala kao nezaobilazan uvoznik.
A taj uvoz nije beznačajan. Mnogi proizvodi koji dolaze iz Kine nemaju jednostavnu zamenu. U tom svetlu, podseća Volf, uvoz nije mana – to je sama suština međunarodne razmene.
Ipak, možda najdublji problem leži u sve manjoj pouzdanosti SAD kao partnera. Poslednjih godina, američka politika sve više deluje transakcijski – uvek spremna da promeni pravila u toku igre.
S druge strane, Kina računa na izdržljivost svog stanovništva. U Pekingu veruju da će kineski građani lakše podneti ekonomski pritisak nego prosečni Amerikanci. I to nije prazna tvrdnja. Dok je za Kinu ovo uglavnom šok u potražnji, za SAD je situacija daleko komplikovanija – suočavaju se sa šokom ponude, a taj nedostatak je daleko teže nadomestiti.
SAD očigledno traže novi trgovinski poredak u kojem bi dominirale, ali bez spremnosti da u tom procesu ponude stabilnost, dugoročnost i poverenje. U tom vakuumu, Kina se ne samo snalazi – već koristi trenutak da ojača veze sa starim i novim partnerima. A svet to pažljivo posmatra.
Martin Volf zaključuje: dogovori koje Amerika želi verovatno neće doći. I pobeda nad Kinom, kako je zamišljena u strateškim planovima, verovatno ostaje van domašaja.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
