Donald Tramp, kao izabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država, zajedno sa svojim timom razmatra mogućnosti uvođenja sankcija kao ključnog instrumenta za ostvarenje strateških ciljeva na globalnoj sceni, uključujući odnos prema Rusiji i Ukrajini.
Prema pisanju američkog medija Bloomberg, sankcije protiv ruskog energetskog sektora mogle bi igrati ključnu ulogu u diplomatskim pregovorima između Moskve i Kijeva, a njihove posledice bi se mogle osetiti na celokupnom globalnom tržištu energije.
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
U Trampovom kabinetu trenutno se razmatraju dva različita pristupa sankcijama prema ruskom energetskom sektoru. Prva opcija uključuje delimično ublažavanje postojećih sankcija kao znak dobre volje kako bi se podstakli mirovni pregovori između Rusije i Ukrajine. Takav potez mogao bi poslužiti kao signal Rusiji da postoji prostor za kompromis i dijalog.
Druga opcija, međutim, predviđa pojačavanje ekonomskog pritiska kroz dodatne sankcije, što bi, prema ovom pristupu, moglo naterati Moskvu na ustupke.
Ovakva strategija oslanja se na ideju da povećani pritisak na rusku ekonomiju može smanjiti njenu sposobnost da finansira vojsku i nastavi sa specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini.
Oba pristupa imaju dalekosežne posledice na globalni energetski sektor. Na primer, vest o mogućim novim sankcijama već je dovela do povećanja cena nafte na svetskim tržištima, gde je cena fjučersa za Brent naftu porasla za skoro pet dolara po barelu.
Takvi trendovi mogu izazvati dodatne skokove cena goriva, što bi se negativno odrazilo na ekonomije širom sveta.
Osim Rusije, paket sankcija koji Trampova administracija razmatra uključuje i mere usmerene protiv Irana i Venecuele. Ove dve zemlje takođe imaju značajnu ulogu u globalnom energetskom tržištu, a sankcije protiv njih mogu destabilizovati snabdevanje naftom i dodatno pogoršati geopolitičke tenzije.
Za Sjedinjene Američke Države ključno pitanje ostaje kako uskladiti sprovođenje ovih sankcija sa očuvanjem statusa dolara kao globalne rezervne valute.
Kako navode izvori Bloomberg-a, konačna odluka o smeru sankcija zavisiće od Donalda Trampa. Njegovi savetnici trenutno razvijaju obiman paket restriktivnih mera koji bi trebalo da omogući diplomatski napredak u rešavanju sukoba između Rusije i Ukrajine.
Međutim, Trampova sklonost ka nepredvidivim potezima ostavlja mnoge u neizvesnosti o tome koju će strategiju na kraju izabrati.
Tokom nedavnih saslušanja u Kongresu, senator Marko Rubio je istakao da su sankcije ključni instrument za postizanje mira u Ukrajini. Prema Rubiovim rečima, pritisak na Rusiju može otvoriti prostor za pregovore i okončanje sukoba.
Tramp je najavio mogućnost susreta sa predsednikom Rusije, Vladimirom Putinom, u prvim mesecima nakon svoje inauguracije, zakazane za 20. januar. Ovaj susret mogao bi biti ključan za definisanje budućih odnosa između SAD i Rusije.
Međutim, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, izjavio je da još uvek nije bilo bilateralnih kontakata koji bi se bavili pripremom ovog sastanka. On je dodao da Rusija čeka inicijativu sa američke strane, ističući da Moskva nije prekinula kontakte sa Vašingtonom.
Američki ministar finansija izjavio je da se očekuje da će ove mere značajno smanjiti prihode Rusije od izvoza nafte, negativno uticati na kurs rublje i potencijalno izazvati rast kamatnih stopa u Rusiji.
Međutim, ovakvi potezi nose i značajan rizik za globalnu ekonomiju, s obzirom na potencijalne energetske krize i porast cena.
Kako Trampova administracija preuzima vlast, suočava se s nizom izazova, uključujući balansiranje između pritiska na Rusiju, Iran i Venecuelu, održavanja stabilnosti globalnog tržišta energije i očuvanja ekonomskih interesa SAD.
Uloga sankcija u ostvarivanju ovih ciljeva biće jedna od centralnih tema u narednim mesecima, a njihove posledice će oblikovati ne samo američku politiku već i globalni poredak.
(Webtribune.rs / Lajk.rs)
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Facebooku.
Pratite tokom 24 sata naše najbolje vesti samo na Vkontakte
