To je za „Novosti“ potvrdio direktor Organizacije proizvođača fonograma (OFPS) Nikola Vilotić.
– Tačno je da je procena da su naša tri ceha oštećena za oko pet miliona evra – kaže Vilotić.
– Mi zajedno sa organizacijom muzičkih autora Sokoj i PI – organizacijom prava interpretatora, od početka pokušavamo da ostvarimo naša prava, ali ove firme su se oglušile. Iskoristile su pravni vakuum i pravdale se da one ne podležu domaćim propisima, jer su registrovane u Luksemburgu.
Direktor Sokoja Dejan Manojlović nije mogao sa sigurnošću da govori o visini duga Šolakovih kompanija prema pomenutim autorima, ali nam je potvrdio da od njih nikad nisu dobili ni dinar.
– Pokušali smo preko našeg REM (Regulatorno telo za elektronske medije) da regulišemo ova dugovanja – kaže za naše novine Manojlović. – I ne samo to nego da konačno potpišemo ugovore i počnemo naplatu, ali REM to nije mogao da obezbedi, pod opravdanjem da su te dve firme registrovane u Luksemburgu i da podležu tamošnjem zakonodavstvu. Mi smo kontaktirali sa našim kolegama iz cehovskog udruženja iz te evropske zemlje i luksemburški pandan REM-u, ali stvar se nije pomerila sa mrtve tačke.
Manojlović je začuđen sporošću administracije u Luksemburgu, dok Vilotić kaže da se razmišlja o mogućnosti tužbe protiv „Junajted medija prodakšna“ i „Adrija njuza“.
– Zajedno sa kolegama iz Sokoja i PI, donećemo odluku da li ćemo sudskim putem zatražiti novac koji nam pripada.
I lane dobro prihodovali
Prema podacima iz finansijskih izveštaja „Junajted medija prodakšn“ i „Adrija njuz“ su tokom 2024. godine imale milionske prihode.
Prvi su prema zvaničnim podacima prihodovali 12,9 miliona evra, a drugi oko 7,7 miliona.
Inače, ove dve kompanije su zaista registrovane u Luksemburgu i imaju troje-četvoro zaposlenih. Kompletan posao produkcije programa za kanale N1, Nova S, Sport klub kanale (do 1. aprila 2025), Nova sport, Nova maks, Pikabu, Nova serije, Lov i ribolov i Vavo i Fajt čenel proizvode u Srbiji. „Junajted medija prodakšn“ u Srbiji ima 331 zaposlenog, a „Adrija njuz“ 187 ljudi.
Više je nego očigledno da je reč o srpskim kanalima, koji se proizvode i emituju u Srbiji, a da adresa u Luksemburgu služi da bi se, između ostalog, zaobišle i obaveze prema autorima u Srbiji. Da je reč o svesnom izbegavanju obaveza, svedoči da ove dve kompanije ni u Luksemburgu nemaju zaključene ugovore i ne plaćaju naknadu za emitovanje autorskih dela, fonograma i interpretacija.
– Da kojim slučajem imaju ugovore sa našim kolegama iz Luksemburga, onda bi plaćali naknade, a nama kao autorima bi bio prosleđen novac – kaže Dejan Manojlović.
Ovakvo poslovanje, koje traje već godinama, pokazuje ne samo kršenje domaćih propisa, već i međunarodnih konvencija koje je ratifikovala Srbija poput Bernske konvencije i WIPO ugovora o autorskom pravu. I same dozvole za emitovanje od regulatora iz Luksemburga su fiktivnog karaktera, jer se program emituje u Srbiji. Uslov za primenu Evropske konvencije o prekograničnoj televiziji je da se signal šalje iz zemlje gde se program proizvodi u drugu zemlju. Međutim, program se i proizvodi i emituje u Srbiji, a samo je adresa firme u Luksemburgu.
(Novosti)
PROČITAJTE KLIKOM OVDE NAJVAŽNIJE AKTUELNE VESTI
