Prema njegovim rečima, najmanje ljudi je stradalo u direktnim borbama, a dobro su poznati slučajevi civilnih žrtava u koloni izbeglica gađanoj na Petrovačkoj i Prijedorskoj cesti. Najtragičnija sudbina zadesila je upravo one koji su ostali u svojim kućama, što, kako ističe, predstavlja jasan dokaz genocidne namere.
Najmonstruozniji zločini
Donji Skrad kod Borilovića, 5. avgusta – zaklano pet civila, među njima četiri žene. Preživela Danica Dmitrović, ali su je vojnici kasnije silovali i bacili u bunar gde se udavila.
Komić i Poljice kod Korenice, 12. avgusta – šestoro ubijenih, među njima pet žena, neke spaljene sa kućama.
Glogovo kod Gračaca, 7. avgusta – četiri civila ubijena.
Uzdolje kod Knina – sedmoro ubijenih, iako je plan bio da budu prebačeni u kamp UN. Jedan vojnik ih je sve pobio rafalom.
Doljani kod Otočca, 5–9. avgusta – 12 civila, od kojih sedam žena, većina spaljena u svojim kućama.
Zrmanja (zaseok Gydyra), Nadvrelo i Palanka kod Gračaca, avgust – najmanje 12 ubijenih.
Golubić kod Knina, 6. avgusta – pobijeno najmanje 15 meštana u kućama i dvorištima.
Radljevac, 5–6. avgusta – ubijeno najmanje deset civila, među njima tri žene u traktorima izbegličke kolone.
Mokro Polje kod Knina, 6–7. avgusta – ubijeno najmanje devetoro civila, među njima porodica Obrada Popovića.
Ličani kod Petrinje, 6–7. avgusta – najmanje 11 ljudi ubijeno u svojim kućama.
Šaš kod Siska, 7. avgusta – šest ubijenih civila.
Kijani kod Gračaca, 4. avgusta – 14 civila ubijeno, selo sravnjeno.
Dvor na Uni, 8. avgusta – devet civila masakrirano u školi, pred očima danske jedinice UNKRO, koja nije reagovala.
Izbeglička kolona između Gline i Dvora – najmanje 189 ubijenih, najviše žena, dece i staraca.
Objašnjava da su neki ljudi ostali jer su poverovali Tuđmanovom javnom obraćanju, drugi nisu mogli zbog starosti ili bolesti, a treći su mislili da ih neće dirati jer nisu učestvovali u ratu.
