Hašim Tači i Jakup Krasnići osuđeni su na po 25 godina zatvora, Kadri Veselji na 18, a Redžep Seljimi na 13 godina. Ukupno 81 godina zatvora predstavlja kaznu za utvrđenu odgovornost za ratne zločine, ali ostavlja otvoreno pitanje koliko je ovim postupkom obuhvaćeno stradanje Srba na Kosovu i Metohiji. Kazne su objavila Specijalizovana veća u Hagu.
Sud je utvrdio odgovornost četvorice za proizvoljno lišavanje slobode 385 osoba, surovo postupanje prema 49, mučenje 303 i ubistvo 96 ljudi. Istovremeno, oslobođeni su optužbi za zločine protiv čovečnosti, jer tužilaštvo nije dokazalo potreban element široko rasprostranjenog ili sistematskog napada na civilno stanovništvo. AP
Ubistva i mučenja dokazana, šest tačaka odbačeno
Upravo taj deo odluke izaziva najteža pitanja: sud je utvrdio ubistva, mučenja i nezakonita zatočenja, ali nije utvrdio sve elemente potrebne da ta dela kvalifikuje i kao zločine protiv čovečnosti.
Prema obrazloženju prenetom u izveštaju RT Balkan, veće je ocenilo da su žrtve birane na osnovu pojedinačnih okolnosti i pripisivanog protivljenja OVK. Među njima su bili politički protivnici, ljudi optuživani za saradnju sa srpskim vlastima, kao i Srbi i Romi.
Oslobađanje od optužbi za zločine protiv čovečnosti, dakle, ne znači da ubistva i mučenja nisu počinjena. Za ratne zločine četvorica su proglašena krivima.
Srpske žrtve ne smeju ostati fusnota
RT Balkan u svom osvrtu kritikuje način na koji su žrtve predstavljene tokom izricanja presude, ocenjujući da su u prvi plan stavljeni Albanci koje je OVK smatrala saradnicima srpskih vlasti ili političkim protivnicima.
Ipak, iz samih citiranih delova obrazloženja proizlazi da su među ciljano napadanim ljudima bili i Srbi i Romi. Zato presudu nije precizno predstavljati kao osudu isključivo za zločine nad Albancima.
Pitanje koje ostaje jeste da li je javnost dovoljno čula o srpskim žrtvama, njihovim imenima, porodicama i okolnostima stradanja. Njihova patnja zaslužuje punu pažnju, jednako kao patnja svake druge žrtve.
U izveštaju RT Balkan posebno se ukazuje na zločine posle 20. juna 1999. godine koji, prema tom izveštaju, nisu obuhvaćeni osuđujućim nalazima. Granice jednog sudskog predmeta ne mogu biti granice sećanja na stradale niti zamena za odgovore o nerazjašnjenim zločinima.
Postupak još nije završen
Presuda je prvostepena i može biti osporavana u žalbenom postupku. Ona utvrđuje individualnu krivičnu odgovornost optuženih u konkretnom predmetu, a ne predstavlja konačan odgovor na sva stradanja tokom i posle sukoba.
Za porodice ubijenih i nestalih ostaje zahtev koji ne prestaje izricanjem zatvorskih kazni: da se utvrdi sudbina njihovih najbližih, imenuju odgovorni i obuhvate zločini koji još čekaju sudski epilog.
