– Kada gradirate opasnosti na vojnom planu, vi govorite o izazovima, rizicima i pretnjama. Ovo je prevazišlo izazov, ovo prevazilazi rizik, ovaj trojni savez postaje pretnja – naglasio je Drecun.
Drecun je istakao da je jasno da je ovaj savez uperen protiv Srbije.
– Kada dve članice NATO-a, koje imaju jedan najsnažniji okvir za međusobnu vojnu saradnju, a to je sam NATO, prave neki dodatni podsavez i to sa delom teritorije međunarodno priznate države Srbije, vi jedino možete da izvučete zaključak da taj podsavez ima agresivan karakter i da je uperen protiv nekoga. U ovom slučaju protiv naše zemlje – rekao je Drecun za RTS.
On smatra da se iz političkih ciljeva Zagreba, Tirane i Prištine može vidite da oni imaju jedan dugoročan karakter.
– To nije politika ad hok, to je dugoročna politika i iz toga možete da izvedete zaključak kakva je to opasnost po nas – naveo je Drecun.
Drecun je istakao da će na najavljenoj vojnoj vežbi Hrvatska, Albanija i takozvano Kosovo uigravati svoje kapacitete i formirati jedinice koje mogu zajedno da deluju.
– To je ta interoperabilnost, to će biti uvežbano na ovoj vežbi, a tu je ključno uvežbavati komandovanje jedinicama – rekao je Drecun.
Govoreći o mogućnosti da se ovoj saradnji saradnji u nekoj formi približi i Crna Gora, Drecun je ocenio da iako je Ministarstva odbrane te zemlje demantovale takve navode, to nije presudno.
– Moguće, ali nije bitno. Najvažnije je to što Crna Gora mora da ispunjava uslove koje Hrvatska postavlja ako želi da postane članica Evropske unije, a ti uslovi su često upereni protiv države Srbije i protiv uspostavljanja i jačanja bilateralnog partnerstva između Srbije i Crne Gore – istakao je Drecun.
Ocenio je i da Zagreb nastoji da „obuzdava Srbiju u svim aspektima – političkom, ekonomskom i vojnom“ i da je, kako tvrdi, „što je moguće više u geopolitičkom smislu okruži“.
Drecun je rekao da Kfor, prema njegovim saznanjima, deo aktivnosti uz administrativnu liniju postepeno obavlja zajedno sa pripadnicima kosovske policije.
– Zašto Kfor ne obavesti našu javnost da je postepeno počeo da predaje nadležnosti koje su vezane za administrativnu liniju takozvanim kosovskim bezbednosnim institucijama – upitao je Drecun.
Tvrdi da se u patrolama Kfora uz administrativnu liniju nalaze i pripadnici takozvane kosovske policije.
– To znači da postepeno prenose i taj deo svojih nadležnosti na takozvane kosovske bezbednosne institucije – rekao je Drecun.
Dolazak Tačija znači slabljenje Aljbina Kurtija
Govoreći o predstojećoj prvostepenoj presudi Hašimu Tačiju i još trojici bivših čelnika takozvane OVK, Drecun je rekao da očekuje da Tači bude osuđen.
– Presuda će, prema najavama, po nekim tačkama optužnice, verovatno biti oslobađajuća, ali će biti Tači osuđen. Dužina kazne je pitanje, verovatno onoliko koliko je proveo u pritvoru – rekao je Drecun.
Ukoliko bi se Tači posle presude vratio na političku scenu u Prištini, Drecun smatra da bi to moglo da promeni odnos snaga među albanskim strankama i ojača opoziciju Aljbinu Kurtiju.
– Za političke prilike bi mogao da znači jedan pravac jačanja opozicije i pariranja Kurtiju, umanjivanja moći Kurtija – naveo je Drecun.
On je naglasio da, kada je reč o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, ne očekuje da bi povratak Tačija doneo bilo kakvu pozitivnu promenu.
– Što se tiče srpskog naroda, ništa dobro ne bi to donelo, bez obzira što se govori o tome da je on bio konstruktivan pre odlaska u zatvor. Ali sada ako bude izašao iz zatvora, zašto bi imao bilo kakav razlog da pokazuje bilo kakvo razumevanje za interese srpskog naroda – upitao je Drecun.
Na pitanje da li bi Beogradu ipak bilo lakše da razgovara sa Tačijem nego sa Kurtijem, Drecun je odgovorio da je to „moguće“.
– Ako bismo pogledali ono što je radio pre odlaska u zatvor, onda je odgovor da. Ali sada je pitanje kako će se ponašati, da li mu je i šta obećano. Nema nikakve dileme da je napravljen politički dogovor moćnih zapadnih zemalja, bar nekih od njih, sa njim i rečeno mu je: ‘Bićeš osuđen, recimo, toliko koliko si proveo, izlaziš, postaješ politički činilac, tvoji zadaci su ti, ti i ti'. Koji su zadaci, treba da vidimo – dodao je Drecun.
On je takođe ocenio i da bi početak strateškog dijaloga Srbije i Sjedinjenih Američkih Država mogao da utiče na budući pristup Vašingtona pitanju Kosova i Metohije.
– Ohrabruje zaokret Trampove administracije prema Srbiji, početak strateškog dijaloga. To bi značilo da će Tramp u narednom periodu odustajati od politike brutalnog pritiska na Beograd koji bi bio fokusiran samo na priznanje lažne države Kosovo i da će više ići na saradnju sa Beogradom – zaključio je Drecun.
