Ugledni švajcarski novinar i konzervativni vloger Rodžer Kopel oštro je kritikovao odnos zapadnih zemalja prema Srbima na Kosovu i Metohiji, ocenivši da se prema njima primenjuju dvostruki standardi i da njihovi problemi često ostaju van fokusa međunarodne javnosti.
U svom najnovijem podkastu Kopel je govorio o selektivnom pristupu pojedinim temama u zapadnim medijima i politici, navodeći da pažnja javnosti često zavisi od toga ko ukazuje na određeni problem i da li se uklapa u dominantni politički narativ.
Govoreći o položaju Srba na Kosovu i Metohiji, Kopel je istakao da su oni često prikazivani kroz prizmu ratova devedesetih godina, dok se problemi sa kojima se suočavaju danas mnogo ređe pominju.
– Srbi su u zapadnoj javnosti često predstavljeni kao dežurni krivci, pre svega zbog ratova u bivšoj Jugoslaviji i veoma jednostranog tumačenja tih događaja. Niko ne osporava da su se dogodili strašni zločini, ali nije pravedno da se zbog toga prema čitavom narodu primenjuju različiti aršini, posebno kada su u pitanju manjine koje danas trpe nepravdu – rekao je Kopel.
On je ocenio da postoje brojne zajednice širom sveta koje ostaju van centra pažnje međunarodne javnosti, navodeći kao primere bele farmere u Južnoj Africi, hrišćane na Bliskom istoku, kao i Ruse i Mađare u Ukrajini.
– Sve dok neka manjina nije među favoritima Zapada, njeni problemi ostaju van fokusa i bez šire javne podrške – istakao je švajcarski novinar.
Kopel je posebno pozvao javnost da poseti izložbu „Ranjivi i zaboravljeni ljudi – od Kosova i Metohije do Južne Afrike i Bliskog istoka“, autorke Ketrin Kuper.
Izložba prikazuje život zajednica pogođenih ratovima, proterivanjima, siromaštvom i političkom ravnodušnošću, uključujući i srpski narod na Kosovu i Metohiji.
– Pogledajte ovu izložbu. To su teme koje u medijskom mejnstrimu dobijaju mnogo manje prostora nego što zaslužuju – poručio je Kopel.
Izložba je otvorena u Cirihu i donosi fotografije nastale tokom poseta umetnice Kosovu i Metohiji 2016. i 2025. godine.
Prema navodima Ambasade Srbije u Švajcarskoj, fotografije prikazuju svakodnevni život srpskog stanovništva koje se i danas suočava sa posledicama sukoba, raseljavanja i brojnim izazovima, ali uprkos tome uspeva da sačuva identitet, veru i dostojanstvo.
U kombinaciji sa fotografijama drugih ugroženih zajednica iz Sirije, Mozambika i Južne Afrike, autorka pokušava da ukaže na sudbine ljudi koji se retko nalaze u centru međunarodne pažnje, iako njihove životne priče svedoče o velikim ljudskim stradanjima.
