Lider Demokratske narodne partije Milan Knežević najavio je u Podgorici početak, kako je rekao, institucionalne borbe za povlačenje odluke Crne Gore o priznanju jednostrano proglašene nezavisnosti takozvanog Kosova.
Obraćajući se na stranačkom skupu DNP-a u prepunoj sali Muzičkog centra, Knežević je poručio da je cilj te stranke da pitanje priznanja tzv. Kosova vrati u institucije, od lokalnog do državnog nivoa.
„Danas smo se okupili da pokažemo da se nismo odrekli ni oca, ni Boga, ni sebe”, rekao je Knežević, uz poruku da današnja Crna Gora, po njegovoj oceni, „više liči na kolonijalni tamni vilajet nego na Njegoševu Crnu Goru”.
On je najavio da će Skupština opštine Zeta već 12. maja doneti odluku o poništenju priznanja takozvanog Kosova na teritoriji te opštine, navodeći da DNP očekuje da slične odluke usvoje i druge lokalne samouprave u kojima su Srbi deo vlasti ili čine većinu.
Knežević je najavio i podnošenje rezolucije Skupštini Crne Gore o poništenju odluke o priznanju takozvanog Kosova, ističući da je to, kako je kazao, „najviše što Crna Gora može da uradi za svoj narod na Kosovu i Metohiji”.
„Nikad više Srba nije bilo u vlasti, a nikad se više nismo osećali poniženo”, poručio je lider DNP-a, dodajući da se ta stranka, kako je naveo, nije borila za takav ishod promena od 30. avgusta 2020. godine.
Govoreći o izlasku DNP-a iz Vlade, Knežević je rekao da su protivnici te stranke tvrdili da ona neće izdržati ni deset dana bez funkcija, ali da je DNP, kako je ocenio, posle tri i po meseca „nikada jači”.
„Ponosan sam što naši ljudi nisu izgubili sebe u vlasti. Najgora je kletva kada neko kaže da su oslobodioci isti kao DPS”, kazao je Knežević.
On je kritikovao deo političke scene u Crnoj Gori, navodeći da su se „neki razboleli od fotelja”, dok je DNP, prema njegovim rečima, ostao veran programskim i nacionalnim načelima.
U delu govora koji se odnosio na odnose sa Hrvatskom, Knežević je poručio da, kako je kazao, „nema pregovora oko Prevlake”, da je ona crnogorska, kao i da se DNP protivi promeni naziva bazena u Kotoru i ustupanju broda „Jadran” Hrvatskoj.
„Ako treba preko Zagreba da uđemo u Brisel, dabogda nikad ne ušli”, rekao je Knežević.
On je optužio deo vlasti da, kako je naveo, podržava teritorijalni integritet Ukrajine i drugih država, a da je Crna Gora među prvima priznala nezavisnost takozvanog Kosova. Prema njegovim rečima, takva politika je posledica spoljnopolitičkog pritiska i odnosa prema stranim ambasadama.
„Mi ne klečimo ni pred kim sa strane, jer služimo našem narodu”, zaključio je Knežević, prenosi Politika.
