Priština je za kratko vreme prešla put od regionalnih političkih tenzija do angažovanja na Bliskom istoku, a sve sa ciljem da dodatno ojača međunarodni položaj takozvanog Kosova i približi se članstvu u Ujedinjenim nacijama.
Tim tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) već je upućen u ratom razorenu Gazu kako bi pripremio teren za dolazak prvog kontingenta njihove „vojske“, koji bi trebalo da učestvuje u okviru Međunarodnih stabilizacionih snaga formiranih uz inicijativu Sjedinjenih Američkih Država.
Formiranje te misije predviđeno je Rezolucijom 2803 Saveta bezbednosti UN, dok se konkretni mehanizmi i dalje razrađuju kroz Trampov „Odbor za mir“, kojem se Priština priključila.
Kurti pokušava da „vojničkom čizmom“ otvori vrata UN
Sagovornici upozoravaju da režim Aljbina Kurtija kroz međunarodne vojne misije pokušava da predstavi tzv. Kosovo kao kredibilnog bezbednosnog partnera i tako napravi novi politički iskorak prema Ist Riveru.
Prema najavi ministra odbrane Ejupa Maćedoncija, kontingent tzv. KBS brojaće 22 pripadnika, dok će izviđački timovi i rotacije trajati do 2027. godine.
Kurti je ovaj potez simbolično povezao sa događajima iz 1999. godine i NATO bombardovanjem, poručivši da su „nekada bili korisnici međunarodnih snaga, a sada žele da doprinesu miru“.
Maćedonci je angažman nazvao istorijskom prekretnicom i dokazom poverenja zapadnih partnera u kapacitete tzv. KBS.
Operacije uz Izrael i Egipat
Proces na terenu već je počeo.
Delegacija tzv. KBS u Gazi održala je sastanke sa lokalnim i međunarodnim strukturama kako bi definisala operativne zadatke buduće misije.
Prema dostupnim informacijama, buduće delovanje odvijaće se u koordinaciji sa Izraelom, Egiptom i novim palestinskim snagama.
Iako konačna struktura misije još nije potpuno definisana, jasno je da Priština pokušava da kroz bezbednosni angažman stekne dodatni međunarodni legitimitet.
Beograd upozorava na političku pozadinu
Zvanični Beograd i Srbi na Kosovu i Metohiji ovaj razvoj događaja vide kao ozbiljan politički i bezbednosni problem.
Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Živadin Jovanović ocenjuje da je reč o nastavku dugoročne strategije Zapada da se tzv. Kosovo postepeno uvodi u međunarodne strukture mimo standardnih procedura Ujedinjenih nacija.
Prema njegovim rečima, ključni prostor za takav manevar nalazi se upravo u modelu „Odbora za mir“, koji omogućava uključivanje aktera čiji status nije međunarodno potvrđen.
– Priština se ne uvodi u sistem kroz formalna vrata UN, već kroz paralelne mehanizme koji relativizuju postojeći pravni okvir – upozorava Jovanović.
On podseća da veliki broj država, uključujući Rusiju, Kinu, Indiju i Brazil, i dalje ne priznaje kosovsku nezavisnost, što, prema njegovoj oceni, ograničava domet ovakvih poteza.
Analitičari smatraju da Priština pokušava da kroz međunarodne bezbednosne operacije stvori sliku o tzv. Kosovu kao pouzdanom partneru Zapada i time ojača svoje međunarodne pozicije.
Istovremeno, uključivanje tzv. KBS u misije na Bliskom istoku moglo bi dodatno povećati političke tenzije između Beograda i Prištine, ali i otvoriti nova pitanja o ulozi međunarodnih mehanizama koji zaobilaze klasične procedure UN.
